O vrlinama jednostavnosti
Dradovic 03 S

Photo: Zoran Trbović/XXZ

Pismenost je jedno, a pamet drugo

Ko zna koliko zna, i ko samo toliko govori, mora biti skroman, nepretenciozan. Tu počinje jednostavnost.

Ko se ne stidi sopstvene nemoći i neznanja, mora biti zdrav i stabilan. To je, takođe, preduslov za jednostavnost.

Ko zna ono što zna, ko zaista zna ono o čemu govori, nema razloga da nam to kratko i jasno ne saopšti.

Jednostavnost je odlika mudrosti, manje ili veće. Jednostavnost je prozračna i vedra u svojoj arhitekturi.

Mudri su oni koji iz zdrave opreznosti govore manje nego što bi mogli. Njima nasuprot su oni koji iz nesigurnosti govore više nego što imaju da kažu.

Lako je biti mudar i govoriti šta misliš. To budala ne sme sebi dozvoliti.

Ko malo zna, čije su istine jadne i banalne, radije nam pruža dokaze svoje neograničene gluposti.

Sve je manje onih koji imaju pameti, poštenja i nerava da svoje misli, pesme, završe u glavi ili bar kod kuće. Zato danas imamo sve manje pesama a sve više dokumentarne građe o pokušajima da se pesma napiše.

Ne zloupotrebljavati pismenost. Pismenost je ipak jedno a pamet ipak drugo. Za praćenje i razumevanje nekih tekstova potrebno je bar toliko profesionalnog znanja koliko i za čitanje elektrokardiograma. Lakše ćemo utvrditi od čega boluje autor nego šta je hteo da nam kaže.

Suština jednostavnosti je u bukvalnosti njenog prvog značenja. Dela bez tog prvog bukvalnog značenja su kuće bez vrata i prozora. Da nam je bar dimnjak, da se spustimo kroz njega, ali nema ni njega.

Ako se može govoriti o velikim istinama, sve su one toliko velike i toliko istine da su banalne. Međutim, još uvek su veće od malih istina i laži.

Čar i radost umetnosti su u tome što nam otkriva da znamo i ono što nismo znali da znamo. Umetnost ne dâ da se svet završi i definitivno otkrije.

Oceni 5