Mirnodopska diverzija protiv Srbije u Kanu
Marijpo 18 S

Photo: Marija Đoković/XXZ

Po šumama i jamama Srbije ponosne

Odakle državi Srbiji posmrtni ostaci ubijenih Albanaca koje je na granici sa Kosovom  predavala porodicama ubijenih, kako je sačinjena knjižurina sa obdukcionim nalazima svirepo likvidiranih civila čija su tela, navodno, izvađena iz masovnih grobnica u Batajnici, ko radi protiv države i naroda srpskog koristeći njegov novac - ovo su tek neka od pitanja na koje odgovor nalazi Policijski sindikat Srbije, štiteći narod, radeći posao za koji je stručan - istrage.

Taj se posao - a rezultati su objavljeni ovih dana, može sagledati kratkim uvidom u saopštenje Sindikata zaposlenih policije, koji je, očito ušao u novu fazu suočenja s prošlošću do koje bi teško došli nevladine organizacije, naučnici i umetnici: nikakvo nam suočenje nije potrebno, jer nemamo sa čim da se suočavamo; pogotovu se ne možemo suočavati sa avetima iz izmišljenih, propagandnih hladnjača, u kojima su, navodno, bili neki leševi.

Dikcija i faktografija u izvedbi ove snažne radničke filijale upozoravajuće su (pravopis i gramatika sindikalni, prim. aut.), za adresate, predsednika Srbije, Vladu Srbije, Ministarstvo kulture: "Povodom odluke Ministarstva kulture da jedini srpski film na 71. filmskom festivalu u Kanu bude film 'Teret', koji prikazuje navodne srpske zločine nad Albancima i prevoz navodnih leševa Albanaca, rukovodstvo sindikata apeluje na sve subjekte u Republici Srbiji da Srbija sa navedenim filmom ne učestvuje na festivalu. Sindikat Zaposlenih Policije navodi da prikazivanje ovog filma na festivalu samo može naneti štetu Srbiji, srpskom narodu, vojnicima, policajcima i svim učesnicima rata koji su herojski branili svoju zemlju. Rukovodstvo sindikata napominje da su Srbija i srpski narod dovoljno doživela nepravednih poniženja, te da prikazivanje ovog filma, o navodnim i izmišljenim hladnjačama, samo će doneti još veću štetu i poniženje, ne samo za Srbiju, već i za celokupni srpski narod, kao i za sve učesnike rata i heroje koji su svoj život dali za otadžbinu i svoj narod. 

Sklanjajte to iz Kana

"Sindikat Zaposlenih Policije još jednom poziva sve nadležne u Republici Srbiji da hitno donese odluku da se srpski film 'Teret' ne prikazuje na 71.filmskom festivalu u Kanu iz razloga što smo dovoljno godinama neopravdano ponižavani od mnogih stranih, nama ne naklonjenih država, koje su i okupirali našu južnu srpsku pokrajinu, Kosovo i Metohiju", piše Sindikat teško se boreći sa kongruencijom, propagandom, lažima i sličnim vaskolikim neprijateljima naroda srpskog. 

Sindikalno je saopštenje preneto javnosti u sadejstvu sa patriotskim sajtom Srbin info, a obogaćeno je kreativnošću budžetskog profašističkog dnevnika Politika, te izjavama koje su ovim povodom, sve braneć' umetnost i narod dale pojedine osobe iz sveta kulture. 

Iz čitave priče važno je da će film, bez obzira na opasnost po državne interese, biti prikazan na Kanskom festivalu, u programu Petnaest dana autora. Sad, to što nije bilo hladnjače (fotografije MUP iz Tekije su sa uviđaja neke saobraćajke), a nekmoli hladnjača, leševa, što Albanci, zapravo, ne postoje, baš kao ni Batajnica - ostaje svakom da zaključi po sopstvenoj savesti. Da se zna da su sindikalci policije upozoravali, ukazivali, branili svoj časni poziv. 

A sad malo pometug roto proizvoda u kojem se oglašava Boban Jevtić, direktor Filmskog centra Srbije, smirujući uzavrele duhove uspaničene filmom koji nisu videli. Princip bensedinske izjave svodi se na to da bi film bio snimljen sa parama građana Srbije, ili bez njih, te je bolje ovako - sledi lupetanje i verbalo postradanje poznate srbomrzačke princeze Anđeline Džoli. Odri Hepbern i Ingrid Bergam se provukoše, malo konfuzije, mnogo gluposti: "Ovo je jedan umetnički film, nije politički, niti propagandni, to je jedno duboko intimno doživljavanje tog perioda, kada je reditelj imao oko 16 godina", izustio je Jevtić. I konstatovao da je film Ognjena Glavonića doniran sa samo četiri miliona dinara, a uobičajeno je da FCS za dugometražne projekte izdvaja svih 30 miliona. 

Sklanjam leševe iz ljubavi prema novcu - ima tu malo i Srbije

Ali, ima još prostora za glupost: "On je već dobio sredstva iz panevropskih fondova i svakako bi bio snimljen i završen, samo je ovako srpski film, što je po mom mišljenju bolje. To što je izazvao neke reakcije na neviđeno - razumljivo je, ali je izvučeno iz konteksta, jer zapravo reč je o filmu koji tretira generacijski problem očeva i sinova, o vremenu u kojem je rastao reditelj Ognjen Glavonić. I koliko pominje te stvari, toliko pominje i ožiljke koje je ova generacija imala zbog NATO bombardovanja", priča Boban Jevtić. 

(Da nismo dali novce mi, dali bi zlikovci kol'ko treba, ne piše, al' čitajte u zagradi).

Jevtić zna nešto što mi ne znamo, zna i reditelj, ne smiruje baš masu koja lagano priprema omču. U razgovoru za XXZ Glavonić je rekao: "U skoro svim bitnijim svedočanstvima koje sam koristio u filmu, ili čitao u periodu istraživanja, užasno je upadljivo da motivacija za sve ove zločine nije bila samo međuetnička mržnja, niti jednostavno izvršavanje naređenja. Niti je to bia sama nehumanost i zlo. Velika većina učesnika u svim nivoima sprovođenja zločina, a to se da videti i u nastupu ovih prevaranata koji su za veliki novac varali porodice onih čiji su najbliži dugo već bili mrtvi zakopani po jamama naše zemlje, u svojim svedočenjima mnogo puta spominju novac, profit, a i iz dokaza je jasno da je skoro svaki korak organizacije ovog slučaja (proterivanje iz kuća, ubijanje, prevoženje, zakopavanje) bio praćen pljačkom ili željom za manjim ili većim bogaćenjem. Jednom vozaču kamiona-hladnjače bio je obećan stan u  Beogradu u zamenu za učešće u akciji za koju mu je rečeno da je od izuzetnog značaju za našu zemlju. Nakon što taj stan nije dobio nekoliko godina, odlučio je da posvedoči i otkrije istinu o svom učešću u celoj akciji."

Zdravije nego "anđeline džoli" - Hrvati već iskusili

Politika koju prenosi Srbin info - nema nagrade za odgovor na pitanje šta je ovde podmuklije, užasavajuće, tupavije - iznosi konstataciju (predivno štivo pod naslovom Kakav teret nosi "Teret", Biljana Baković) i postavlja imbecilno pitanje. Malo citata: "Snimljen je, dakle, uz podršku novca iz budžeta Republike Srbije, koja je osnivač Filmskog centra Srbije (FCS), а nešto je dobio i iz vojvođanske kase. Da li će zbog toga u slučaju filma 'Teret' biti potegnuto i pitanje sukoba interesa? Na pitanje novinara Politike da li Ministarstvo kulture bezrezervno podržava  ovakve projekte, upućeni smo na FCS, odnosno na Komisiju koja je odabrala filmove koje valja podržati."

Jevtić ima i prijatna sećanja u vezi sa prikazivanjem prethodnog Glavonićevog filma, dokumentarca "Dubina 2". A Politika piše: "Kako kaže, pošto su se javljali Albanci, Hrvati i razni, jedan novinar Gardijana je rekao: 'Videli smo sada srpski film, ovo je veliko i snažno umetničko delo. A kad ćemo da vidimo kosovski ili hrvatski film na temu njihovih zločina prema Srbima.' I svi su zaćutali.

„Hoću da kažem da je mnogo bolje, mnogo zdravije da mi snimamo filmove sa tim temama i da to prođe kroz komisije i sve procedure, da se na taj način suočavamo sa prošlošću, nego da puštamo ’Andželine Džoli’ i razne druge ljude da o tome pričaju iz ’desete’ ruke. Ozbiljne zemlje tako rade. Sada, recimo, Hrvati imaju veliki problem zato što su pokušali da zaustave animirani film u švajcarsko-hrvatsko-nemačkoj manjinskoj produkciji ’Chris The Swiss’. Nije im se svidelo kako se priča o domovinskom ratu i nisu hteli da daju novac, kako su se prethodno obavezali, zbog čega je izbio ogroman skandal, svetski mediji su pisali o tome. A na kraju će taj film ipak biti u Kanu”, navodi Jevtić", citira Politika, prenosi Srbin info. 

Jare, Paja i mrtva deca

Nije, nažalost, kraj; zapaprio je na svom Twiter nalogu, a prilježno preneo Danas, poznati Srbin, scenarista i glumac Dimitrije Vojnov, ovo što ćete pročitati na vlastitu odgovornost (indikacije: povraćanje): "Ako neko sumnja da smo nebeski narod - scenarista KAMIONDŽIJA je predsedavao komisijom koja je dala novac za TERET, film o slučaju Hladnjača". 

U pokopavanju posmrtnih ostataka, 941 tela, u četiri masovne grobnice, te spaljivanju na tri lokacije, ocena je Fonda za humanitarno pravo, ali i Međunarodnog tribunala za ratne zločine u Hagu, učestvovali su državni, policijski i vojni vrh, pripadnici teritorijalne odbrane i radnici državnih i javnih preduzeća. Pretovar i transport obavljani su na razrađeni način, a u aktivnoj vojnoj i policijskoj službi je 110 osoba koje su učestvovale u ovom monstruoznom poslu, nazvanom Dubina 2, odnosno asanacija terena. U dosijeu FHP naglašava se da su od 2001. godine na teritoriji Srbije otkrivene četiri lokacije sa masovnim grobnicama; u Batajnici nadomak Beograda otkrivena su 744 leša kosovskih Albanaca, u Petrovom Selu najmanje 61 telo, a kod jezera Perućac masovna grobnica sa 84 tela. Naknadno, u masovnoj grobnici Rudnica otkrivena su još najmanje 52 leša.

“Iz dokaza proizilazi da je odluka o skrivanju tragova zločina isplanirana najkasnije u martu 1999. godine na najvišem državnom nivou, a da su u prikrivanju leševa učestvovali pripadnici Resora javne bezbednosti i Resora državne bezbednosti MUP-a Srbije i Vojska Jugoslavije preko svojih odeljenja za asanaciju terena. Osim njih, u uklanjanju leševa učestvovali su i civili i radnici javnih preduzeća, čije mašine i druga logistika su takođe upotrebljavani”, konstatuje Fond. 

Ova organizacija pokrenula je inicijativu za stvaranje batajničkog mesta sećanja kojoj je potpisima ispod peticije podršku dalo više stotina ljudi. U Srbiji za skrivanje tela bezobzirno ubijenih civila  niko nije odgovarao. I neće, ako se pita Sindikat policije, jer Sindikat zna da ničeg nije bilo. 

I građani Srbije znaju to što zna Sindikat. Ne mora da se zna baš i u mondenskim letovalištima po Evropi. Svi zakopavaju, Srbi otkopavaju, nismo zaboravili tu maksimu iz 2001.

Ako su leševi mogli da se vrate na komandno mesto formacija terora, nadomak Beograda, može i nekakav filmuljak da se vrati iz Kana.

Oceni 5