Još! Pucajte još!
Dusko 01 S

Photo: Zoran Trbović

Pod vešalima

Stajao je pod vešalima. U beloj košulji, rasute kose. Širio je ruke i vikao prozuklo. Glas se cepao kao krpa. Videlo se da već odavno viče.

- Pucajte! Gadovi!

Niko nije pucao.

On je insistirao:

- Pucajte ili vešajte! Svejedno mi je!

Tada je neko opalio. Kratko i krto.

Levu ruku spustio je na srce. Desna je ostala iznad glave kao zastava.

- Još! Pucajte još!

Tu ga je presekla još jedna krta eksplozija.

- Još!

Dali su mu još. Sve dok se nije prelomio, kao perorez, kao mlado stablo sasečeno šrapnelom.

Kad je pao, pritrčala su mu deca i podigla ga na ruke.

- Tata, bio si sjajan!... Zašto ti nisi heroj?... Ti si pravi heroj!

- Biću, deco. Prvom prilikom. Dajem vam reč. Ja samo za to živim.

- Kada ćeš biti? Sada je kasno. Zašto onda nisi bio?

- Nije kasno. Nikad nisam bio bolje pripremljen.

Ustao je i napravio nekoliko čučnjeva.

- Hoćemo li još jednom?

*Iz zbirke „Plavi žaket“

Oceni 5