Pod zastavom Arsenala

„Centar alternativne kulture“, kako je Kragujevac okarakterisao Saša Lošić Loša, uspeo je da ugosti i Plavi orkestar i Enter Shikari, štaviše, svirali su na istoj bini upravo tim redosledom. Viva Vox i Bad Copy? Može. YU grupa i The Kills? Nema problema.

Svaki izvođač imao je svoju publiku i program se odvijao svojim tokom, po planu, bez kašnjenja i problema. Gotovo britanski.

Grupa Texas je nažalost otkazala svoje gostovanje, te su u njihov termin „uleteli“ zagrebački Jinxi, što je takođe sjajno funkcionisalo. Upravo su oni bili u sendviču između Viva Vox i Bad Copy, dok na petnaestominutnim pauzama između nastupa izvođača svira – disco. I sve se odlično uklapa.

Mala XXZ ekipa (Đoković, Luković, Dančetović) bila je po prvi put na Arsenal festu, iako su čak dve trećine ekipe rodom iz Kragujevca.

U svakom slučaju, bilo je lepo biti turista u sopstvenom gradu. Sve izgleda lepše, bolje, perspektivnije, čak i ima ljudi na ulicama. Čitav grad zaista živi za Arsenal i ide na Arsenal.

Naš boravak na festivalu odvijao se kod Main Stagea i Garden Stagea, dok se kod takozvanog Explosive DJ Stagea nismo zadržavali. Prvo veče za nas je počelo svirkom Markyja Ramonea u Zastavinoj bašti (Garden Stage), dok smo kasnije na glavnoj sceni gledali fantastične The Kills i Editors i potom se vratili na Garden da slušamo neponovljive LET 3 i Nikolu Vranjkovića, sve do ranih jutarnjih sati.

Koncerti naših omiljenih izvođača uglavnom su se preklapali, pa smo morali da pravimo kompromise i trčkaramo od jedne scene do druge, ali to su sasvim normalni festivalski uslovi, a i sadržaj koji se nudi na putu od jedne do druge scene, u čitavom Kneževom arsenalu, više je nego zanimljiv.

Tu se možete odmoriti, okrepiti roštiljem, uživati u nastupima akrobata i alternativnih umetnika, dok su sponzori osmislili brojne promocije i 3D prezentacije. Muškarac ste i zbog burnog festivalskog života niste stigli da se obrijete? Nema problema. Tu je pop up berbernica „Britva“, gde dok vas briju slušate mladića na akustičnoj gitari koji svira ispred. Tu su i štandovi na kojima možete kupiti suvenir, majicu ili bedž koji će vas sećati na Arsenal 2018. Možete se i fotografisati iza kartonskog Volkswagen autobusa, aktivnosti je bezbroj.

Druge večeri, na prijatnih sedam stepeni iznad nule uživali smo uz Jinx i njihove melodije koje vode u toplije krajeve, na plaže zabluda i neka ljeta iza nas. Pevačica Jadranka Ivaniš Yaya uživo zvuči još bolje nego na snimku i uprkos svim tehničkim problemima i kiši, te večeri, bar na sat vremena, bilo je sve po našem.

Treće veče započelo je trijumfalno – koncertom Plavog orkestra, koji je u noći između 22. i 23. juna dobio dva nova fana (Đoković, Dančetović). Stari prijatelji (Lošić, Luković) našli su se u dirljivom susretu nakon nastupa i više 30 godina.

„Nadamo se da naše lake note neće oštetiti vaše alternativne aure“, poručio je Loša Kragujevčanima i zajedno s bendom priuštio posetiocima Arsenala nezaboravan koncert. Kako su se nizali hitovi poput „Suada“, „Fa, fa, fašista“, „Goodbye Teens“, „Bolje biti pijan nego star“, publika je u sve većem broju hrlila ka Main Stageu, podizale su se ruke, mobilni telefoni umesto upaljača, primećena je i zastava s petokrakom. Koliko god bili cinični i(li) alternativni, mora se priznati da je Plavi orkestar svirao besprekorno i energično, bez zadrške, pa je sasvim jasno zašto decenijama uspešno opstaju i sviraju širom bivše Jugoslavije. Na njihovu tačnost, komunikaciju s publikom i profesionalizam mnogi mladi izvođači bi se mogli ugledati, bez obzira kojem žanru pripadali.

Na Garden Stageu usledio je koncert još jednog sarajevskog benda – Letu štuke. Već na osnovu prvih taktova bilo je jasno da u Kragujevcu imaju veliki broj fanova i da se sluša i peva sve, od „Mjesta za dvoje“ do „Paranoje“.

Između nastupa sarajevskih grupa slušali smo Enter Shikari, bend čiju muziku Luković opisuje kao spoj metala i tehna, dok ih organizatori najavljuju kao „punk-rock-drum'n'bass“ senzaciju. U Srbiji su nastupili prvi put, a samo nekoliko dana kasnije nastupili su u Bugarskoj, gde, čini se, imaju armiju fanova. Verujemo da će je uskoro steći i u Srbiji jer se njihov nastup i vizuelni efekti koji ga prate ne mogu prepričati. Muzički i estetski zaista jesu spoj svega i svačega, ali neverovatno usklađen i dobar crossover, vredi ih čuti uživo.

Kraj poslednje večeri za redakciju XXZ na Arsenalu odsvirala je grupa Morcheeba, čiji je koncert verovatno bio najposećeniji na ovogodišnjem festivalu. Naša tročlana ekipa složila se u oceni da Morcheeba mnogo bolje zvuči i više prija u kućnoj atmosferi. Stoga smo se uputili kućama i oprostili s Arsenalom do iduće godine – hvala na sjajnom ugođaju i organizaciji i hvala Kragujevcu što je pokazao neko drugačije lice. Neka atmosfera sa Arsenala potraje cele godine!