Pohvala drugosti

Naše društvo nikada se nije moglo pohvaliti čak ni iole humanim odnosom prema homoseksualcima i lezbijkama. Do skoro je to „visoko moralno“ društvo odbijalo čak i da prizna postojanje istopolno usmerenih žena i muškaraca. Ovo „slepilo“ za homoseksualnost najbolje se ogleda u anegdoti u kojoj se kaže da su, prilikom pisanja krivičnog zakona za nezavisnu Srbiju savetnici upitali Kneza Miloša da li da među krivična dela uvrste mušku homoseksualnost, na šta je ovaj odgovorio: „Bože sačuvaj, pa da pomisle da toga i kod nas ima!“

Posle „mračnog monarhizma“, nova jugoslovenska „narodna vlast“ ipak je priznala postojanje homoseksualnosti, i po ugledu na „majku Rusiju“ (gde su gay-ljude, pa i lezbijke, brutalno kažnjavali i slali na prinudni rad u Sibir) – homoseksualnost inkriminisana.

Paradoksalnost u pisanju jugoslovenskih i pokrajinskih krivičnih zakona i republički autizam odlično se vide i na primeru inkriminisanja dobrovoljnog seksualnog čina između lica muškog pola. (Lezbijke se, kao i u većini drugih zemalja, gde je homoseksualnost inkriminisana, ne spominju). Jer u polovini nekadašnje Jugoslavije – u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Makedoniji i na Kosovu – dobrovoljni seksualni čin između dva muškarca predstavlja krivično delo, dok se u krivičnim zakonima ostalih republika i Vojvodine homoseksualnost ne spominje.

No, za težak položaj lezbijki i gay-muškaraca kod nas nisu odgovorni samo takvi necivilizovani zakoni, već i mnogi drugi faktori, kao što su, recimo, česta šikaniranja i maltretiranja homoseksualno usmerenih ljudi od strane policije, ili nepružanje policijske zaštite prilikom mnogobrojnih napada na homoseksualce.

Naravno i naš, bez daljnjeg, problematičan moral je kriv za težak položaj lezbijki i gay-muškaraca. Licemerje tog  „morala“ kulminira i u ovom vremenu erupcije nacionalne i političke ludosti.

A rat je jugoslovesnke lezbijke i homoseksualce, kao i sve druge manjine na ovim prostorima, doveo do egzistencijalne ugroženosti.

Ružičastih trouglova, poput onih u Hitlerovim konclogorima, na njihovim reverima, bar za sada, nema. Ali logori diljem Bosne i Hercegovine i za lezbijke i za gay-muškarce, kao i za sve Drugačije, više su nego zloslutni znak.

Autorski tekst objavljen 1991. u Beogradu