Anatomija
Lutak1

Photo: Ben Stansall

Pojeo si mi trojke tek rođene

"Pojeo si mi trojke tek rođene, matericu i creva." Nemarno je plakala i bilo je grozno; njeno je telo bilo lepo, crveno i mekano kao puž golać, purpurna pruga oko nogu značila je ulaz. Gazio sam već po mesu toplom go do pojasa, po vlazi tanke džigerice, pipao sam njena tuberkulozna pluća, i uspravio se sasvim pod svodovima dojki. Ona se odjednom prelomi, sagnu i zaljubi u mene. Osećala je teret u srcu i prste koji su mucali o vrelom dahu koji uzdiže talase i dojke. Postala je dobra a po meni mrak curi i šapuće da ću biti stalaktit. (Neću reći tvoje ime ti koja si bolest, neću reći tvoje ime ti koja si drhtanje od oticanja krvi, ja neću reći tvoje ime ti koja si pijana a padaš u nesvest sunčanice, ti čije ime ponavlja moja senka ispred i odjek iza mene, ti gorenje hodanja, ljubljenja, ti mucanje nesvesti voštanog topljenja.)

Bio je potop i ja sam se našao poslije s njom na brdu gde je vazduh visio kao lisnata kiša. Iz odnosa brojeva i skazaljki na mesečevom satu doznajem da nismo zajedno i da mi je senka pseća.

Tunel počinje sam da se buši i nosi na šinama u mrak brega, u rupu koja se uvlačila u sebe. Uveče smo se sastali pod vrbama koje su nestajale jer smo ih udisali. Ja sam hteo nešto da joj kažem, nešto lepo i ljubavno. Počeo sam da psujem oca i mater: - "Kad će krovovi procvetati, moje će srce lajati na mesec a ja ću te gađati svojim bezbrojnim rukama od sreće i očajanja." Ona je počela da plače apsurdno i glupo.

Ja legoh na pod i zagrizoh u drvo. Zatim sam dugo lajao predosećajući nesreću.

Oceni 5