Poljubi me filmski nestvarno

„Poljubio/la si me,“ peva jedna stara pesma, „i sa tvojim poljupcem počeo je život.“ Ti tinejdžerski poljupci urežu se duboko u nas, naročito oni prvi. Neki od ključnih poljubaca dogode se rano, te često i nisu u direktnoj vezi sa bićem na koje su ostavili utisak. Jedan od takvih poljubaca dogodio se između dve devojke sada već daleke 2002. godine, a mogli su da ga vide svi oni koji su bili u toku sa aktuelnom pop kulturom. Naime, radi se o članicama ruske pop grupe t.A.T.u, u to vreme pretpostavljenim lezbejkama, koje su igrale na kartu istopolnog ljubavnog para, te tako ubrzale razvoj svoje popularnosti, i dospele na ekrane širom sveta. Kontroverza u vezi sa njihovom navodnom homoseksualnošću dostigla je vrhunac kada je, a tako se govorilo i verovalo, tokom festivala Top of the Pops cenzurisan njihov poljubac na sceni, koji su uključile u izvedbu tada već popularne pesme All The Things She Said. Tako su te večeri mnogi gej aktivisti, te oni koji su se tako osećali, uputili svoja protestna pisma organizatorima problematičnog festivala.

Pesma All The Things She Said je ubrzo okupirala gej klubove širom sveta, te je i danas mnogi smatraju jednom od ključnih tačaka proboja queer kulture u glavne mejnstrim tokove. Ipak, jedna od dve članice pomenute grupe - Yulia Volkova – je 2014. godine, u intervjuu za ukrajinsku Nacionalnu televiziju na pitanje „Da li biste se odrekli svog sina ako bi vam saopštio da je gej?“ odgovorila sa „Da,“ da bi dalje pojasnila da ona duboko veruje da pravi muškarac mora da bude pravi muškarac, te da taj pravi muškarac nema pravo da bude peder. U to vreme liberalni mediji širom sveta već su se bavili problemima LGBTIQ populacije u Rusiji, budući da je „zabrana gej propagande“ već stupila na snagu.

Tako je Rusija postala javni neprijatelj broj #1 među članovima liberalnog dela gej zajednice, što je izazvalo niz rusofobičnih izjava. I tako je sve počelo. Pisac Dan Savage pozvao je na bojkot Stolichnaya vodke, a uprkos činjenici da kompanija ima sedište u Luksemburgu, te podržava gej organizacije u Sjedinjenim Američkim Državama, Evropi i Rusiji. „To uopšte nije važno,“ rekao je Savage tom prilikom, „Stoli je ruska vodka.“  Protesti solidarnosti su uzeli maha, pa su se odrazili i na promociju Zimskih olimpijskih igara koje su se te 2014. godine održavale u Sočiju, a kroz seriju postera preobraženih staljinista, koji su na sopstvenim plećima nosili dugu, kao simbol gej vaskrsnuća.

Jedan drugi, sada već antologijski plakat, proslavio se portretom Vladimira Putina, sveže, te jarko našminkanog. Dugo je predstavljao osnovno oruđe u anti-putinovskom komentarisanju, a u vezi sa njegovim demonstriranjem muževnosti u okviru kojeg je go do pojasa pojahao stotinu konja, te se čak porvao sa nekoliko medveda. Takvo maskulino poziranje na zapadu je tumačeno kao potpuni kemp, te se spekulisalo da iza sebe krije muškarca koji je duboko nesiguran u sopstvenu muževnost, i, usudili su se da pretpostave, seksualnu pripadnost. Takva tumačenja ipak pre ukazuju na zapadnjačko tumačenje odnosa između mačizma, homoseksualnosti i roda, nego što određuju Putinov psihološki profil.

Dok „duhovite“ kampanje prikazuju, a clickbait novinarstvo zarađuje na pretpostavljenoj homoseksualnosti javnih figura,  i sama kritika se oslanja na nešto što ne bi smelo da se uzima zdravo za gotovo, a to je teza po kojoj se homoseksualnost temelji na propadanju muževnosti. Tako, naravno, nema dokaza da je Putin homoseksualac, pa se kritika zasniva na njegovom neuspehu da dosledno izvede predstavu muževnosti, a prema zapadnjačkim shvatanjima. Taj izmišljeni i našminkani Putin postao je sredstvo za podsmeh, jer muškarac koji konzumira kozmetiku nije ništa drugo do pervertirana predstava o ljudskom biću, a njegovi mačo ispadi se tumače kao preterani trud da se sakrije prava priroda, koja je, naravno, homoseksualna. Bilo da je preobučen u ženske presvlake, ili da pozira kao drvoseča, Putin je gej, i to je jedini razlog da se izloži podsmehu. Takva logika nije samo duboko homofobična, već je i izrazito heteroseksualna, budući da je homofobija manifest prikrivene homoseksualnosti, te nije ni u kakvoj vezi sa onima koji su primitivni sami po sebi, te na kraju i sama homofobija dolazi od homoseksualaca koji se, tako, vrte u začaranom krugu.

Šminkanje ruskog predsednika nije jedina manifestacija ovog pop trenda. Tako je još pre Trampove inauguracije u januaru 2017. godine njegova veza sa Putinom prikazivana kao duboko romantična, čak seksualna. U američkoj emisiji Saturday Night Live, iz 2016. godine, Beck Bennett se baš iz tog razloga pojavio kao goloprsi Putin, koji je opisan kao Trampova dugogodišnja simpatija, da bi u jednom trenutku poljubio Aleca Baldwina, koji se pojavio kao Tramp, te ga nazvao „šećerom“. Za Dan zaljubljenih iste te godina na jednoj zgradi u Bruklinu osvanuo je mural koji prikazuje ova dva predsednika u ljubavnom zagrljaju, a na kojem je Tramp očigledno trudan, da bi se kasnije ispostavilo da se radi o reklami za neku aplikaciju koja služi za pronalaženje romantičnih partnera. Iste godine se u Litvaniji pojavio još jedan mural, a na kojem se pomenuti predsednici ljube, te vrlo brzo postao viralan.

Potonji mural je parodija poznatog murala iz 1990. godine, koji je naslikao ruski umetnik Dmitri Vrubel – a koji je poneo naslov My God, Help Me to Survive This Deadly Love. Naslikan je na Berlinskom zidu, nešto malo posle pada, te prikazuje Leonida Brezhneva i Ericha Höneckera kako se strasno ljube, a kako bi obeležili ekonomski pakt iz 1979. godine, a između USSR-a i Nemačke demokratske republike. Mural je urađen po kultnoj fotografiji Régisa Bossua, a parodija iz Litvanije nije prva na ovu temu, te je Benetton uradio nešto slično tokom svoje kampanje iz 2011. godine.

Nove kopije pojavile su se tokom 2016. i u Velikoj Britaniji, a na njima su se tom prilikom našli Tramp i bivši gradonačelnik Londona Boris Johnson, te su potpuno promašile satirični momenat, i svoj „humor“ povukle isključivo iz homofobičnog čitanja onoga što je naslikano, a što je ponovo bio poljubac između dva muškarca.

Vrubelov satirični mural svoju snagu crpi iz tenzije između dve nacije, a poljubac potiče sa fotografije koja ilustruje ono što se stvarno dogodilo, te umesto homoerotičnog podteksta, radije nudi predstavu o „socijalističkom bratskom poljupcu“. Taj bratski poljubac, koji je evoluirao iz Komunističkog pokreta, predstavljao je nešto više od rukovanja, te se obično sastojao od tri poljupca u obraz, dok je poljubac u usta bio važan znak političkog bratstva.

To ne može da se kaže za parodije na Vrubelov rad, gde se politička bliskost transponuje u romantični odnos, a šta bi moglo da bude više ponižavajuće od toga da se ove političke figure predstave kao gej ljubavnici. Tako je kritika spala na najprostije homofobične stereotipe, te kroz pogrešno tumačenje onoga što je satirično uspešno prenela tek jednu poruku – da svet i dalje smatra da homoseksualni muškarci, a valjda zbog propadanja muževnosti, nisu sposobni da budu političke vođe, pravi muškarci i domaćini.

*Izvor: Calvert

Preveo Milan Živanović