Ponekad sa nekim koga volim

Zapisano je da je Volt Vitmen posetio Nju Orleans 1848. godine, a napustio ga posle tri meseca zbog navodne ljubavne afere sa jednom građankom. To je postalo temom jedne od njegovih najpoznatijih „heteroseksualnih“ ljubavnih pesama (Prolazio sam jednom kroz jedan mnogoljudan grad), za koju je, pošto je pronađena među rukopisima iz 1925. godine, utvrđeno da i nije baš tako strejt. Vitmen je, naime, promenio rod voljenog subjekta kako bi pesmu učinio mogućom za štampanje. Kritičari još uvek ignorišu ovo otkriće, pa se u zvaničnim antologijama još uvek pojavljuje varijanta koja je udobnija za većinsku publiku.

Ponekad sa nekim koga volim

Ponekad sa nekim koga volim,
ispunim se besom iz straha od neuzvraćene ljubavi,
ali onda pomislim da neuzvraćene ljubavi nema;
Ona se sigurno vraća na ovaj ili onaj način.
(Voleo sam jednu osobu žarko, a ljubav mi nije uzvraćena;
Ipak, iz toga pišem ove pesme).

Smeš li sada o dušo

Smes li sada, o dušo,
da pođeš sa mnom u nepoznat kraj,
gde tle nije za stopala niti su staze za hod?

Tamo nema mape ni vodiča,
glasa nema ni dodira ljudskog,
lica rumenoga mesa,
ni usana,
ni očiju u toj zemlji nema.

Ja ne znam je, o dušo,
niti je znaš ti, sve je prazno ispred nas,
sve nesanjano čeka u tom kraju,
toj nepristupačnoj zemlji.

Dokle spone ne popuste,
sve sem spona večnih, Vremena i Prostora,
i ne vezuju nas ni tama, ni sila teže, ni razum.

Tada se probijamo, plovimo,
u Vremenu i Prostoru, o dušo, za njih spremni,
jednaki, konacno opremljeni njih da ispunimo,
o dušo!