Popkulturni presek: 2021.

Od čuvenih 365 stranica javno ispisujem poslednju jer je subjektivni popkulturni presek majka svođenja računa. Film vredan pomena za svih ovih 12 meseci ne pogledah, a o serijama ćete tek čitati. Ukratko i u svakom smislu – This Way Up!

Albumi godine

Ako čovek išta čini, to je da sebe prisiljava da piše spiskove, to-do liste, opseda se nebitnim stvarima i pita se: „Zašto sam ovakva/ovakav?!“. U tom slučaju konsultujte se sa irskom kantautorkom Orlom Gartland i njenim albumom Woman on the Internet, objavljenim u avgustu. Orla je za mnoge još neotkriveno blago, pa ako sledite istančan ukus prosečnog muzičkog kritičara, koji uglavnom preporučuje nešto što nikad niko nije čuo, onda je Orlin album za vas. Nije da ćete ga naći na listama tih kritičara, ali to je prevashodno zato što se obraća ženama, a i Orla sama je žena, još uvek mlada i nezrela da bi bila poštovana, a uskoro verovatno i isuviše iskusna i matora da bi bila novost.

Kad smo već kod novosti i nezrelosti, tu je Olivia Rodrigo, apsolutna pop senzacija, bivša Disney zvezdica i ime na koje ozbiljno treba računati. No, kako je reč o tinejdžerki, naravno da je nećemo shvatati ozbiljno. Njen patos pripisaćemo pubertetskim hormonima, dobar vokal izrabljivanju pod okriljem Disney kompanije, a pamet i znalačko pisanje tekstova klinačkoj histeriji a la Taylor Swift, koja joj je ionako uzor. Međutim, za nas, basic bitches od 13 do 103, Olivia je potpuno otkrovenje, a njen debi album Sour soundtrack 2021.

Pesme godine

Ništa mi neće ovu godinu pokvarit (osim ja sama sebi, razume se), pa tako do mene ne dopiru tvrdnje zlih jezika da su evrovizijski pobednici Maneskin stvar prošlosti. Zitti e buoni je i dalje apsolutni hit, uprkos tome što Amerikanci forsiraju obradu Beggin' jer im je mrsko da slušaju nešto na stranom jeziku, a Srbi nemaju para da im plate da nastupaju u Beogradu.

Sa albuma godine Woman on the Internet izdvajam More Like You i You're Not Special, Babe kao pesme leta, dok Sour predvodi sveto trojstvo u vidu Brutal, Good 4 U i Jealosy, Jealosy. Osećam da mi za Lorde i njen avgustovski album Solar Power tek dolazi vreme, ali istoimena pesma i stihovi „Can you reach me? No, you can't“ su mi ovogodišnja mantra.

Onda je došla jesen, „autumn leaves falling down like pieces into place“ i All Too Well – nova, desetominutna verzija stare pesme Taylor Swift. Na ponovo snimljenoj i reizdatoj verziji albuma Red našlo se i nekoliko pesama koje dosad nisu bile objavljene, takoreći album u albumu, a među njima Nothing New (sa Phoebe Bridgers), Forever Winter (lagana pesma o teškoj depresiji) i country delicija I Bet You Think About Me (sa Chrisom Stapletonom) kao meni najbolje i najdraže.

Godinu ispraćam uz Unbelievable od Texasa i „I'm feeling '22“ samo zbog Taylor Swift.

Knjige godine

Nije što mi je Sestra (iz nekadašnje labave SiCG zajednice), ali je stvarno genije. Zbirka poezije Made in Germany Pauline Lanzerotti donosi sliku životne i radne nemačke svakodnevice iz nešto drugačijeg ugla – nadasve originalnog, a proživljenog. Nema hipsteraja i svađe s pravopisom karakterističnih za savremenu regionalnu poeziju, tako da se nemate čega bojati. Knjigu je objavila hrvatska izdavačka kuća Jesenski i Turk, a možete je naći ovde.

Kada je o prozi reč, ni slutila nisam da će mi (glede pomenutog hipsteraja) baš romani Sally Rooney obeležiti godinu. Knjige Razgovori sa prijateljima i Bajni svete, gde si ti ugrabila sam jesenas na online sajmu knjiga i prijatno se iznenadila. Iako ih nisam čitala u originalu, uživala sam, uprkos mnogim konstrukcijama i izrazima koji bi nam možda prirodnije zvučali na engleskom, jer su na tom jeziku prvo i doprli do nas. Čini se da domaćem izdavaštvu trenutno veće muke trenutno predstavljaju lektura i korektura nego prevodi, pa je svađa s pravopisom i preciznošću i ovde očekivana. Svi žive brzo, hrane se lako i radije bi izdali knjigu nego da je pročitaju, ali Sally Rooney nije kriva za to. Ne znam šta je to tako specifično kod nje, čime nas osvaja i kako uvek pleše na ivici banalnog i običnog, a nikad ne sklizne tamo, već s lakoćom stvara nove svetove i tako dobro razume ovaj naš, „bajni“.

Ličnosti godine

Milena Radulović, Danijela Štajnfeld i sve žene koje jesu ili nisu prijavile nasilje, zlostavljanje, maltretiranje, mobing... Sve one koje su institucije izneverile ili nisu podržale do kraja, dajući im lažnu nadu i sigurnost.

Britney Spears – još jedna žena koja je uspela da nakon 13 godina izađe iz okova porodičnog i profesionalnog nasilja, i to ne uz pomoć institucija, već fanova koji su iste te institucije naterali da je čuju; žena koju smo svi, direktno ili indirektno, omalovažavali, ismevali, maltretirali samo zato što nije bila dovoljno savršena dok je bila u žiži javnosti.

Ne zavaravajmo se da u 2022. nećemo i dalje biti lake mete, ali sad bar znamo da možemo biti i nezgodan protivnik.