Arca, jesi li srećna?
Arca 02 S

Photo: Screenshot

Poput malih eksplozija u glavi

Marina Abramović: Arca, jesi li srećna?

Arca: Ne, ali jurim za srećom.

Marina Abramović: Šta je to što juriš?

Arca: Sreća je stanje, ne destinacija. Stalno u nju upadam i ponovo ispadam. Ispadanje me frustrira, ali mislim da je ta nedoslednost u sreći upravo ono zbog čega je dragocena – zbog toga se trudim da stvaram, da pravim situacije koje će me vratiti u nju. Bolje je tako nego na silu.

Odlomak iz razgovora koji su dve umetnice vodile u oktobru 2020. godine odličan je uvod u ono što radi Venecuelka Alejandra Ghersi, poznatija kao Arca. Pored upečatljivog glasa i impresivne pojave, ova umetnica nudi još nešto – prekid tišine. U svetu koji najradije okreće glavu to je dragoceno, pa su pesme poput Nonbinary iz 2020. godine nešto poput malih vodiča za srećan život u različitosti.

Kao nebinarna trans* žena Arca razume ono o čemu piše i peva. Njene ideje o ljubavi, životu i smrti su sveže, pa poput malih eksplozija u glavi uznemiravaju ustajale umove. Orgazam se meša s anksioznošću, najpre zbog toga što na prvi pogled njen svet izgleda kao haos. U svakom neredu ipak postoji neki red, pa se univerzum s drugačijim bićima čini kao bolje mesto od uniformisane sredine koja nas zasipa mržnjom i pravilima čije poštovanje odgovara jedino onima koji se uklapaju u čopor.

Nedavno se pojavio spot za dve nove pesme kojima se najavljuje album KICK ii. Prada i Rakata su spojene u jedan kratki film, a uz pomoć umetnika Frederika Heymana. Tako je nastao svet robota, slobode i vanzemaljaca, nešto poput CGI vizije koja miriše na meso i metal, te stvara prostor za mirne orgije.

Prada je, kako tvrdi Arca, pesma o transrodnosti i nebinarnosti, priča o promenljivoj seksualnosti i seksu kao proslavi života. Na početku spota Arca, tačnije junakinja koja je predstavlja, jaše korpulentnog tapira koji kao da je izašao iz neke dorćolske teretane. Umetnica se uvija kao na rodeu, a postavljena na pijedestal izdaleka izgleda kao spomenik telesnosti i slobodi.

Oslobađanje od srama i tereta, koji su preci i sebi i nama namakli na leđa, jedan je od osnovnih zadataka u ovom životu. U tom procesu želja ima pravo da bude besna, jer iz otvorenih rana kulja ono što su trpele generacije različitih. Ljubav i seks bi nakon kraja heteropatrijarhata mogli da postanu ono što je oduvek i trebalo da budu – ne luksuz izmišljen za većinu, već oslobođenost koja ne daje lažna obećanja, već živi u trenutku koji je na prvom mestu telesan.

Arca tvrdi da bi gliter mogao da smiri lajave demone, ili da ih bar dezorijentiše – kao pesak bačen u oči neprijatelju. Možda bi nakon toga shvatili da su ljubav i život više od onoga što drugi misle o nama – ne živi se za rođake i komšije, već isključivo za sebe.

Svet u kojem Arca operiše preispituje sve – lepota na momente postaje groteskna, društvo je u haosu, pa se ne zna ko čemu pripada, jer obično pripadamo jedino sebi. Svet nas zaslepljuje lažnim redom i poretkom, a što se više razlikujete, to bolje razumete da je sve velika laž. Na periferiji ljudskog licemerja niču pravi životi, koji s pozicije porodične trpeze možda izgledaju usamljeno, ali u sebi nose pravu ljudsku prirodu – rađamo se sami i umiremo sami, sve između je sloboda.

Umetnici poput Arce su važni, posebno u vreme kad i platforme kao što je BBC otvaraju prostor za transfobiju i netrpeljivost. Sigurno je da su mnoge trans* žene uplašene nakon što je porno zvezda Lily Cade upravo u ovom mediju pozvala na „linčovanje” i „pogubljenje” trans žena. Tekst pod naslovom „Neke trans žene nas prisiljavaju na seks“ brzo je postao pamflet za širenje mržnje, a to nije izolovan slučaj, već pokret koji demonizuje trans* žene, širi zablude i paranoju, u ime “feminizma” brani cis žene od nepostojećih trans* “predatora” koji navodno žele da ih povrede.

Arca je lek za takve anomalije, jer je njen svet surov prema onima koji se koriste lažima kako bi dodatno ugrozili jednu manjinu koja trpi već stolećima.

Oceni 5