Porezom na seks protiv lenjih muževa

Učiteljica Annet Nanozi bila je ljuta na svog muža, po profesiji automehaničara, a zbog toga što nije učestvovao u podizanju njihovo četvoro dece. Umesto toga je zarađeni novac trošio na alkohol, te konobarice sa kojima je provodio noći. Onda je odlučila da preduzme nešto po tom pitanju, te je učinila prvo što joj je palo na pamet – počela je da mu naplaćuje svaki put kada bi želeo da sa njom ima seks.

Iako se radi o kontroverznoj strategiji, postala je popularna širom Ugande, a kako su žene, ohrabrene od strane nevladinih organizacija, počele da ustaju protiv patrijarhalnog sistema, u okviru kojeg je sve organizovano na njihovu štetu. Ono što je počelo u glavnom gradu Kampala polako se širi po celoj zemlji, te žene uspevaju da nateraju muževe da plate za kućne troškove, te učestvuju u podizanju dece.

Pre oko tri godine 150 žena je prvi put javno progovorilo o tome da svojim muževima naplaćuje seks, a taj broj se do 2016. godine povećao na pet hiljada, da bi do 2018. više od 30 hiljada žena počelo da primenjuje ovu strategiju. Tako je ono što je počelo kao šala, danas postalo realnost, te mediji sve češće izveštavaju na ovu temu. Praksa, kao što to obično biva, deli društvo u Ugandi na dva tabora, pa dok su neki muževi pristali da plaćaju, te počeli odgovornije da se odnose prema svojim porodicama, drugi su taksu odbili, pa bi sukobi neretko prerastali i u porodično nasilje. Neke religijske vođe, te državni zvaničnici, ustali su protiv ove prakse, opisujući je kao nemoralnu i bezbožničku.

Ipak, većina žena i organizacija koje se bore za ljudska prava podržava ovu strategiju, tvrdeći da je svaki pristup koji neodgovorne muškarce natera da postanu svesni svojih obaveza opravdan. Situaciju porede sa borbom za pravo glasa u Velikoj Britaniji, kada su sufražetkinje štrajkovale glađu, te napadale policiju, da bi se na kraju izborile za osnovno ljudsko pravo.

Za mnoge žene je ovaj „porez na seks“ više stvar poštovanja nego novca, a za prodavačicu Beatrice Atim, koja živi 120 kilometara zapadno od Kampale, i način da spreči muža da je uzima zdravo za gotovo. Njen muž bi ranije ujutru odlazio na posao, ne ostavljajući joj novac za domaće potrepštine, pa je od nje očekivao da radi, ali i da obavlja sve kućne poslove. Nakon što je čula za „porez na seks“ odlučila je da i sama pokuša, pa je mužu za intimne odnose zatražila sumu od 10 hiljada šilinga, što je oko tri dolara. I uspela je u svojoj zamisli, te joj muž sada plaća za seksualne odnose, i to, kako sama kaže, bez svađe, budući da je postao svestan toga gde je pogrešio. Neke druge reakcije nisu bile tako „pozitivne,“ pa taksista Thomas Owori kaže da je prvi put odbio da plati, te da je tom prilikom čak i fizički nasrnuo na svoju suprugu, dok joj danas za seks plaća oko šest dolara, budući da je na kraju razumeo u čemu je problem.

Eksperti napominju da se radi o kontroverznoj praksi, te da promene u društvu uvek zahtevaju i edukaciju. Aktivistkinje tvrde da je svako sredstvo koje vodi ka bilo kojem stepenu emancipacije opravdano, te podsećaju da 49% žena u Ugandi smatra je fizičko nasilje u porodici opravdano i da muževi imaju svako pravo da na taj način izražavaju svoje nezadovoljstvo, tako da je korak u obliku „poreza na seks,“ koji je zapadnjačkim društvima možda neprihvatljiv, veliki korak za one koji tek osvajaju svoja ljudska prava.

Izvor: OZY