Želim samo da budem svetlosna buba
Huss 02 S

Photo: Milan Živanović/XXZ

Poslednja kuća

Pesma se, kao rat, polako bliži kraju.
Kroz otvorena vrata uliva se
letnji suton.
Deca na podu okružuju svetiljku
koju sam upalila: bila sam
spasena čudesnom snagom,
kao u molitvi.
Zamirisa bilje.
"Znam. Majčina dušica."
Kao posle kiše,
kao posle
sna.
Granice
Želim samo da budem svetlosna buba
da svojim životom hranim lastu,
ženku koja se vraća na jug.
Samo da postanem
njen san, i njen
daleki let,
bilo gde da sam
na ovom svetu.
Iskonski instrument
Osim mene, nema nikoga. Počinje
večernje: dve monahinje
u službi.
Mole se bogu, pticama,
tako čuvaju jezik
i reči.
Glasovi, primitivni instrumenti,
koje im je dao Bog, blago greju
studeni vazduh i mene.
Pašće sneg: šuma
krije ptičiji
muk.
Aerodrom, Budimpešta
Maternji jezik nalik je na kutiju,
a strani podseća na jaje.
Jaje lako ulazi u kutiju.
Što se zapremine tiče, reče
jedna žena, jaje je uvek
manje od kutije.
Zar je to zaista tako? Moj jezik nije
kutija, već meh. U njemu
čuvam dobro vino.
A Tvoj (meni strani) jezik
nije jaje, već crno
vino.
Noćas, kad se vratim kući,
opijaću se Tvojim
jezikom.
(Jaje, čisto kao suza.)Frazu
finog ukusa okusiću na
vrhu (Tvoga) jezika.
Zima. Čekala sam avion
na aerodromu,
gde se kroz zvučnik ne čuje
ni Tvoj ni moj jezik.

Oceni 5