Poslednji veliki čovek naše epohe

Faruk Širbegović, privrednik: Divim se ljudima poput Tita. Smatram da je bio veliki državnik i da je zaista želio dobro ljudima. Uostalom, ta je Jugoslavija bila ključna da BiH napravi iskorak. Da iskočimo iz feudalne sredine, da dođemo do solidnog GDP-a, da imamo puno obrazovanih ljudi koji i dan-danas omogućavaju da se ova Bosna očuva kao država.

Ernesto Če Gevara, revolucionar: Tito je čovjek s kojim se poslije prvih rečenica lako i jednostavno uspostavlja direktan kontakt.

Zdravko Čolić, pevač: Nikad se nije desilo da zapjevam pjesmu Druže Tito mi ti se kunemo, a da je cijela dvorana ne prihvati svim srcem. U tom času ja nisam pjevač nego Titov omladinac u službi svog naroda.

Majka Didijea Drogbe, fudbalera Čelzija: Kad sam bila trudna s Didierom postojao je vođa Jugoslavije, Maršal Tito, kojeg sam jako cijenila zbog njegovih brojnih vrlina i upornosti. Zbog toga sam kao malog Didiera zvala Tito.

Tereza Kesovija, pevačica: Da, pjevala sam Titu, pa što? Nisam u njemu gledala maršala nego Josipa Broza i mogu reći da je bio jako šarmantan i fin gospodin. Volio je da mu pjevam “Nona” i da mu pričam, kako je govorio: “Ovaj, bogati, kako da kažem… kako je tamo u tom Parizu?”

Predrag Živković Tozovac, pevač: A možda je najmuzikalniji od svih bio drug Tito. Imao sam prilike da mu pevam, tražio mi je jednu vrlo zahtevnu pesmu. Onda me je on iznenadio kad ju je otpevao božanstveno. Samo učen pevač mogao je da izvede tako tešku kompoziciju koja ima sve te melodijske skokove. Naivna je priča da je on bio mašinbravar, pa da može tako da peva i da svira klavir, a ja sam eto bio svedok da može!

Rade Šerbedžija, glumac: Socijalizam humanog lika (ne ruski socijalizam), onaj koji smo dotakli sa Titom, je jedino pravo humano društvo.

Henri Kisindžer, političar: Tito bi bio veliki čovek i da nije imao vlast.

Đorđe Balašević, pevač: Hteo sаm dа nаpišem pesmu u kojoj bih izrаzio svoje osećаnje i divljenje premа domovini i nаrodu. Rаzmišljаo sаm dostа o tome. Jedne subote i nedelje, mаrtа 1978. godine, nаpisаo sаm je. Pesmа je ubrzo postаlа hit, Kаdа sаm obаvešten dа ću pevаti kod drugа Titа u Kаrаđorđevu 1. аprilа 1978. godine, bio sаm impresionirаn i u tom trenutku s lаkoćom sаm nаpisаo stihove. Meni, kаo i svаkom drugom Jugoslovenu, susret sа drugom Titom bio je i ostаo izuzetnа čаst i nezаborаvnа, drаgа uspomenа.

Dragan Džajić, fudbaler: Kad je Tito bio predsjednik, bilo je jako malo ljudi koji ga nisu željeli vidjeti. I ja sam ga želio upoznati, dodaje.
- Pozvao je sportaše u Beli dvor, u 10 sati je bio sastanak. Pozdravio se sa svima, prošao je pored mene i pitao me: "Dobro, Džajiću, kako to misle da je Zvezda gotova, a ona se uvijek podigne?", otkriva. Tito mi je ostao u lijepom sjećanju, govorili su da je navijao za Hajduk.

Miki Jevremović, pevač: I ja sam pevao Titu, i to kada sam bio u vojsci, 1968. godine. Tek sam stigao, a on je tada pravio lov za diplomatski kor u Karađorđevu. Taj mangup okupi sve ambasadore, i uveče bude zabava. Iz kasarne su me poslali u uniformi koju sam tek dobio i koja je na rukavu bila zakrpljena. „Neka vidi Tito kako smo mi siromašan puk.” Stignem ja tamo, a šef protokola me pita šta mi je to i da li imam nešto drugo da obučem. Imao sam i smoking i rečeno mi je da moram to da nosim. Bio sam tek devet dana u vojsci, mnogi prijatelji nisu znali da sam bio u vojsci, uhvatio sam poslednji voz. Kad se sve završilo, odlaze gosti, ali Tito se vrati, ostalo se do četiri ujutro, on svira klavir. Gleda me, puši i kaže: „Boga mu ljubim, ova nam se vojska čudno oblači!” On je znao.

Halid Bešlić, pevač: Mnogi ljudi s estrade koji su bili popularni i u prošloj državi imaju vrlo zanimljiv odnos prema prošlosti. Nekad su pjevali Titu i Jugoslaviji, a kad je te zemlje nestalo postali su veliki Srbi, Hrvati i Bošnjaci, uvijek orni za domoljubnu pjesmu.
Jest, tako je. Kod mene je situacija drugačija. Ja sam živio u Titovo vrijeme i volio sam Tita. Jednostavno sam ga volio i nisam nikad u životu protiv njega rekao ružnu riječ. Nisam od tih koji će ga pljuvati sad kad nije popularan. Nisam taj. Čini mi se da bih tako pljunuo i sebe. Nisam time ni zaluđen, ali uvijek sam poštovao čovjeka. U njegovo vrijeme sam lijepo živio, bio sam sretan, rodio sam se u toj zemlji i to je ta priča. Protivnici Tita nekad su bili samo oni iz prošlog rata. Gubitnici.  

Minja Subota, muzičar: Moji sagovornici nose utiske izuzetnog poštovanja Tita. Pamte kada se čitava predsednička garda postrojila ispred Kongresa. Mlađi se pitaju odakle sve to poštovanje i ovacije Titu širom sveta. U to vreme svi američki predsednici bili su civili, dakle političari. U Evropi, recimo, De Gol je već umro, a Tito je bio živi pobednik iz Drugog svetskog rata. A svet uvek ceni pobednika, pa i kad je crven. Uz to, Tito je bio i harizmatična ličnost.

Bulent Edževit, bivši premijer Turske: Tito je bio ne samo veliki revolucionar i državnik, nego i čovek koji je iza sebe ostavio velika dela. On je redak lider koji je otišao bez straha šta će biti posle njega. Otišao je duboko uveren da će se nastaviti njegovo grandiozno delo.

Spiros Kiprijanu, predsednik Kipra: Tito se poistovetio sa vlastitom borbom, sa svojom velikom vizijom i sa dostignućima 20. stoleća. Svojim životom i radom, koji su zračili svetom, on je postao jedna od retko velikih ličnosti našeg vremena. On je i poslednji veliki čovek naše epohe. Tito je osnivač i otac nove Jugoslavije. On simbolizuje hrabrost i vrlinu. Njegovo ime predstavlja zalog moralne snage, mira, pravde i slobode. Za male narode, posebno, njegova ličnost izvor je inspiracije, snage i nada.

Alberto Moravija, književnik: Tito je u sebi udruživao svojstva radnika, čoveka iz naroda i vojnika, sa jedne strane, a svojstva državnika, vojskovođe, i vođe, sa druge. Titova biografija ostavila je na mene velik utisak, posebno onaj deo Titovog života u vreme prvog svetskog rata, i posle, u Sibiru i Rusiji, vezan za oktobarsku revoluciju. U svemu tome ima nešto što čoveka duboko uzbuđuje.
Tito je na jedan poseban način znao da se prilagođava ritmu revolucije. Uvek je znao da bude na pravom mestu i da se na pravi način odnosi prema istoriji. U svom životu nikad se nije povlačio, što je, naravno, veoma teško. Tito nije bio žrtva istorije, nego čovek koji je istoriju živeo. Tito je znao da izvojuje revoluciju isključivo sopstvenim snagama bez strane pomoći, a zatim i da stvori samosvojni, tipično jugoslovenski socijalizam.
To je Jugoslaviji obezbedilo posebno mesto u svetu. Jugoslavija je imala sreću što je imala čoveka kakav je Tito. Istina je da narodi stvaraju istoriju, ali je istina i da velike ličnosti, kada ih vodi razum, takođe stvaraju istoriju. Te ličnosti služe istoriji ne iskorišćavajući je za svoje ciljeve. One služe narodu i ne žele da narod služi njima. To je, eto, Titov primer. Pod Titovim rukovodstvom, Jugoslavija je znala da odoli svim pritiscima, što je i najveća garancija za njenu budućnost.

Čarli Čaplin, glumac: Maršalu kome čin nije dodijeljen dekretom nego borbom protiv fašizma, ja kao vojnik te borbe, stajem mirno i salutiram.

Nijaz Duraković, političar: Tito je bio i ostao velikan epohe. Mrtav Tito više nam vrijedi, više nas miri i povezuje od lidera nacionalnih partija.

*Prenosimo sa sajta titomanija.com.ba uz dozvolu urednika