Muzički NLO: Velike vatrene lopte
Fooof 01 S

Photo: www.musiclipse.com

Postoje li sličnosti i razlike između Srbije i Foo Fightersa?

Odmah na početku moramo da razjasnimo neke stvari. Pre svega, postoje li sličnosti i razlike između Srbije i Foo Fightersa? Odgovor na ovo idiotsko pitanje, koje mi je palo na pamet, nije nimalo jednostavan. Ono što je na prvi pogled relativno lako uočljivo jeste činjenica da pojam Foo Fighters ima veze sa neidentifikovanim letećim objektima (vatrene lopte koje su Amerikanci snimili iznad Nemačke, za vreme Drugog svetskog rata), a da je, pak, Srbija, nažalost, više nego identifikovan, ovozemaljski objekat s nebeskim narodom, kom je dosta i Amerikanaca i Nemačke i njihovih slugu, domaćih izdajnika. Međutim, postoji nešto što može da posluži kao osnova za dalje pregovore, do kojih će neminovno morati da dođe, ne bi li se rešio gore pomenuti problem. Nekad davno, na ovim prostorima, prazan skup nije bio rešenje skupovne operacije A presek B, pri čemu je A = demokratija, a B = Srbija. Drugu polovinu prve polovine ovog veka, odnosno tadašnji pluralizam, obeležili su, na neki način, dva uzastopna predsednika bivše Demokratske stranke Ljuba Davidović i Milan Grol. Anglosaksonskom kombinacijom njihovih prezimena dolazimo do imena glavnog junaka nove epizode serije "Dosije XZ", koja se zove " Srbija od Sijetla do Popokatepetla".

Dave Grohl nikad nije imao poverenja u svoje glasovne sposobnosti. Dok je svirao u Nirvani, svaku pauzu je koristio za snimanje pesama, krišom, u svom improvizovanom studiju u podrumu roditeljske kuće u Vašingtonu. "Imam najgluplji glas, pa sam se strašno plašio da me neko ne čuje dok pevam", rekao je jednom prilikom. Za Srbiju, kao banju za lečenje svih kompleksa, očigledno nije čuo. Za razliku od Ivice Šurjaka, koji je sedamdesetih godina bez blama snimio singl Julija, Dave Grohlu je dugo trebalo da se okuraži i svoju tajnu otkrije prijateljici Jenny Toomey, iz diskografske kuće Simple Machines Records, koja je jedva uspela da ga nagovori da taj materijal objavi. Tako je posejana klica iz koje su kasnije nikli Foo Fighters. Grohlova kaseta se zvala Pocketwatch, a svetlost dana ugledala je kad i parola "Ne damo Jovića", dakle u proleće 1991. To je bila mešavina akustičnih pesama, distorzije i noisea, mističnih melodija i srceparajućih tekstova.

Nakon Cobainove smrti, Dave je mesec dana svirao bubnjeve na turneji Tom Pettyja. U jednom momentu našao se pred životnom raskrsnicom: da li da postane stalni član Pettyjeve postave, ili da proba nešto što dotad nije radio? "Ipak nisam hteo da u svojoj 26. godini budem bubnjar na iznajmljivanje, niti sam želeo da ostanem upamćen samo kao bivši član Nirvane", priča Grohl. Odlučio je da formira bend, ali da ne bi napravio grešku u koracima prvo je snimio materijal. Iznajmio je studio u Sijetlu na nedelju dana i iznedrio petnaest pesama na kojima je svirao sve instrumente, osim na jednoj, gde mu je pomogao Greg Dulli iz Afghan Whigs. Okupio je rodbinu i prijatelje u cilju testiranja svog minulog rada. Reakcije su bile više nego pozitivne, pa je Grohl shvatio da je vreme za formiranje benda.

Seća li se neko grupe Sunny Day Real Estate? Tipičan izdanak Sijetl scene. Objavili su vrlo dobar album Seven, a njihov spot Diary vrteo se na muzičkim TV stanicama. Međutim, pevač Jeremy Enigk vrlo brzo je odlepio po pitanju religije, pa je sudbina benda bila izvesna. Grohl, koji je pratio njihove koncerte, regrutovao je basistu Nate Mendela i bubnjara William Goldsmitha ("Želeo sam bubnjara koji ne mora da svira kao na ploči, ali mora da bude pun energije"). Poslednja karika u lancu bio je Pat Smear, ex-Germs i bivši član Nirvanine koncertne postave. Dave nije očekivao da će Smear pristati da svira u Foo Fightersima - poslao mu je kasetu i čekao odgovor. Nakon nekoliko nedelja stiglo je i sudbonosno "da".

Pakao kroz koji je svako od njih prošao u prethodnim bendovima, ostavio je u njima duboke ožiljke. Njihovi prijatelji su, svaki u svom ekstremu, rušeći sebe rušili i bendove u kojima su svirali. Možda je to razlog zašto ova četvorka čvrsto stoji na zemlji i svoj posao shvata kao zabavu. Oni ne razmišljaju negativno, nikad ne govore o problemima i ne osvrću se na prošlost. Svoj prvi koncert su održali u kući njihovog prijatelja u Sijetlu. Ne želeći da rizikuju, dovukli su sa sobom i bure pića ("Svi su pili i bili zadovoljni", seća se Grohl). Na Dan borca 1995, kad se u Beogradu pevalo o Atini kao o malom gradu, u prodaji se pojavio istoimeni debi album Foo Fightersa. Ovaj Grohlov doktorat imao je četiri nove pesme, dok su ostale nastale u periodu dok je svirao u Nirvani. Mnogi zlobnici su očekivali da će Foo Fighters biti "legitimni naslednici" Nirvane. Međutim, Dave se vešto izvukao iz ove, ipak očekivane, situacije, balansirajući između autentičnog sounda i onog, poznatog, koji je krasio njegov bivši bend. Album je bio dovoljno melodičan da može da se zviždi, dovoljno divlji da može da se skače i dovoljno dobar da ne bude Nirvana. To su bili glavni razlozi za pozitivne kritike koje su usledile. Onda je krenula i turneja, u toku koje je Grohlu stigao poziv iz kompanije Geffen da zajedno sa Krist Novoselicem učestvuje u izboru pesama za posthumni Nirvanin album From The Muddy Banks Of The Wishkah. "Preslušavanje tih stvari meni je izgledalo kao čitanje dnevnika ili listanje albuma. U tim trenucima osećao sam se ispunjenim", kaže Dave koji na ovom albumu ima svoj udeo i kao producent. Novembra prošle godine Foo Fighters su počeli rad na novoj ploči s producentom Gil Nortonom. U početku nije sve išlo po planu, a i Gil je nametao surov tempo. Preselili su se u L.A, promenili aranžmane i snimili materijal. Bubnjar William Goldsmith ovaj presing ipak nije izdržao, pa je zamenjen Taylor Hawkinsom, koji je ranije radio sa Allanis Morissette. Dvanaestog maja ove godine, kad je najdlakaviji košarkaš svih vremena, Andro Skini Džemper Knego slavio svoj 39. rođendan, u prodavnice stiže The Colour And The Shape, drugi LP za Foo Fighters, čvršći i beskompromisniji nego prošli.

Kad je ovaj bend u pitanju, neke stvari se nisu promenile. To je i dalje kvartet emotivnih trezvenjaka koji nikad nisu mislili da su epohalno otkriće, niti su se usuđivali da laskaju sami sebi. Zabava je ipak bila glavni razlog njihovog postojanja.

*Tekst je objavljen u julu 1997. godine u XZ magazinu broj 8

Oceni 5