Odlomak iz romana "Solaris"
Kosmo 01 S

Photo: Srđan Vujmilović

Postoji li vera u nakaznog Boga?

Postoji li vera u nakaznog Boga? U izvesnom smislu Bog svake religije je bio nakazan, jer je bio opterećen ljudskim osobinama ali ne aludiram na to. Mislim na Boga čije nesavršenstvo ne potiče iz prostodušnosti njegovih ljudskih tvoraca, nego predstavlja njegovu najsuštinskiju, imanentnu crtu. To treba da je Bog ograničen u svome sveznanju i svemoći, koji greši u predviđanju budućnosti svojih dela, koga tok pojava koje je sam izazvao može da dovede do straha. To je Bog koji uvek želi više no što može, i koji nije odmah toga svestan. Koji je konstruisao časovnike, ali ne i vreme koje ti časovnici mere. Koji je stvorio organizme ili mehanizme što služe određenim ciljevima, ali oni su prerasli te ciljeve i izdali ih. I koji je stvorio beskrajnost koja je, srazmerno sa njegovom snagom kakva je trebalo da bude, postala mera njegovog bezgraničnog poraza.

Taj Bog nema ničeg zajedničkog s načelom dobra i zla. On ne postoji izvan materije i ne može od nje da se oslobodi, koji se razvija u vremenu i dorasta, uzdižući se na sve više nivoe moći, do svesti o svojoj nemoći Taj Bog je biće koje je ušlo u boštvo kao u bezizlaznu situaciju, i koje se, kad je to shvatilo, prepustilo očajanju. A Bog koji očajava jeste čovek. Čovek, uprkos privida, ne stvara sebi ciljeve. Nameću mu ih vreme u kome se rodio, može da im služi ili protiv njih da se buni, ali predmet službe ili pobune uvek mu je dat spolja. Da bi iskusio potpunu slobodu traženja ciljeva, morao bi da bude sam, a to ne može da mu pođe za rukom, pošto čovek koji nije odgojen sred ljudi ne može da postane čovek. Ovaj Bog mora da bude biće lišeno množine. On bi to bio najviše kao ono što je u svom razvitku zaobišlo šansu božanstva, zatvorivši se prerano u samog sebe. Takav Bog je pustinjak kosmosa i Bog očajanja.

*Odlomak iz romana "Solaris"

Oceni 5