Potomci nas kažnjavaju tako što odbijaju da se rode

Spisak hitova na top-listi srpskih strahova već decenijama je isti, samo se redosled periodično menja, pa tako, recimo, kad srpski narod i senat (privremeno) „izgustira“ strah od nestanka ćirilice, na njegovo se mesto momentalno uzdiže strah od pada nataliteta.

I šta? Eh šta! Kao što srpski jezik „spasavaju“ govoreći (i pišući) „natalitet“ umesto „priraštaj“, majke ovdašnje invencije (oba pola i svih boja) stanu podizati dreku na Srpkinje (loše, treba li reći) „koje se nisu ostvarile kao majke“, tako da bi onaj naš poslovični Marsovac koji se – ponesen zabludom da novogodišnje slavlje traje sve dok sija novogodišnja rasveta – još smuca po Beogradu, lako mogao doći u napast da pomisli da se Srpčad rađaju partenogenezom ili – sakloni Bože – deobom.

Moja malenkost je vaktile, a pod uticajem učenja Svetog Avgustina, u jednoj fikcijici napisala da je poraz u Kosovskom boju i posledično „propadnuće“ srpskog carstva bilo surova kazna za kneza Lazara i ostale srpske velikaše zbog brljotina i pizdarija koje će posle sedam-osam vekova napraviti njihovi potomci, danas tu teoriju proširujem i na budućnost i srpskom narodu i senatu „poručujem“ da „nas je sve manje“ zato što nas potomci kažnjavaju tako što odbijaju da se rode. Iz istih razloga zbog kojih su car Lazo i vlastela zažalili što su se rodili.

Ali okanimo se zajebancije (iako sam uveren da u našem slučaju upravo zajebancija pogađa suštinu stvari), pa pogledajmo šta o priraštaju kažu Tomas Maltus i Adam Smit. Mrzi me da preturam po polici za knjige, pa ću prepričati po sećanju. Priraštaj stanovništva – tako otprilike kažu Maltus i Smit – uslovljen je količinom raspoloživih sredstava za život u jednoj zajednici. Maltus i Smit govore – u stvari džaba kreče – da priraštaj ne zavisi od volje za priraštajem i straha neke zajednice od nestajanja, nego od sila mnogo viših od srpskih „ministarstava sile“, a u Srbiji su sva takva, uključujući Ministarstvo kulture.

Koje je – verovatno po naređenju „s vrha“ – onomad donelo odluku da se protiv opadanja priraštaja bori stupidnim sloganima izabranim – pazi sad – na nagradnom konkursu, na kome je prva nagrada bila – 150.000 RSD. Šta je ovdašnja javnost rekla i kako se posprdnula sa nagrađenim natalitetskohuškačkim sloganima, verovatno i sami znate, zato pogledajmo šta su „konstatovale“ majke komisijske invencije. „Konstatovale su da je primećen uslovni populizam u predlozima ogleda i u tonu i stilu prispelih poruka. One su nadahnute, naglašeno afirmativne, zasnovane na domaćem poimanju porodice, zajednice, ljubavi, potomstva.“ Vi se sad stavite u kožu nerođenog Srpčeta, dobro se zamislite, pa se zapitajte da li biste imali srca da se oduprete jednom ovako dubokoumnom apelu i da se ne rodite. Budući da ne vidim razlog da i članovi/ce komisije ne porade na povećanju priraštaja, za njih sam smislio sledeći slogan: Jebite se!

*Tekst prenosimo iz dnevnog lista Danas uz dozvolu autora