XXZ magazin preporučuje
Little Women 2

Photo: IMDb

Potpuno nove Male žene

Film

Little Women (2019)

Rediteljka Greta Gerwig nam poklanja potpuno nove „Male žene“ i roman Louise May Alcott adaptira na svež način, pa u epohu implementira trenutke i emocije koje su potpuno moderne.

U pitanju je prilično hrabro preslaganje dobro poznatih junakinja, zbog čega se film pojedinim gledaocima nije dopao, pa je ovoga puta pisanje romana ugrađeno u filmsku priču, što nudi potpuno drugačiju perspektivu. Tako je ovo najviše priča o rađanju jedne umetnice, a u vreme kada se žene nisu čule, i kada je okruženje prema njima bilo još više neprijateljski nastrojeno nego danas. Upravo je zbog toga ova priča možda još važnija od verzije iz 1994, budući da uliva neku novu snagu.

Možda bi se nekad u budućnosti našao neko čija bi adaptacija najviše odgovarala romanu i intenciji spisateljice, ali ova najnovija najbliža je tome. Gerwig je uspela da od lika Jo March (uz, naravno, fantastične glumačke mogućnosti Saoirse Ronan) napravi svojevrsni amalgam junakinje romana i same autorke, uzevši u obzir način na koji se Alcott izborila za svoja autorska prava, kao i ljudsko pravo da ostane srećna usedelica.

Umesto romantičnih scena prosidbe i udaje koje dobijamo tek kao metakomentar, Gerwig je posebnu pažnju posvetila rođenju čeda Jo March – njenoj knjizi. Krupni kadrovi minucioznog štampanja i preloma prvog primerka romana ono je na šta treba da se fokusiramo i zapravo najdirljiviji momenat koji treba da zapamtimo nakon gledanja filma koji svakako nije bez mana, ali je vredan gledanja.

A Hidden Life (2019)

Reditelj Terrence Malick pronašao je temu koja je vredna približavanja, i u tom kontekstu stvorio poeziju koja u centar postavlja junake koji su uprkos strahu uspeli da se suprotstave zlu, a u vreme kada se Hitler slavio, i kada je nepristajanje da se podrži nacistički režim bilo jednako osudi na smrt.

Realnost se u svakoj sceni razlaže na prizore koji kao da dolaze iz nekog sna, pa se ono što se jednom stvarno dogodilo postavlja u bajkoviti kontekst, te se u samom centru rađa junak koji ima sve odlike superheroja, a od njih se razlikuje samo po tome što ne može da leti, i što je jednom stvarno živeo i delovao u skladu sa svojim uverenjima. Tako se stvara osećaj da su junaci filma, a zajedno sa gledaocem, poslednji ljudi na Zemlji, i poslednja odbrana od ludila koje preti da proždere sve ljudsko.

Serije

Rise of Empires: Ottoman (1. sezona, 2020)

Pitanje da li je ova serija vredna utrošenog vremena sasvim je na mestu, budući da su kvaziistorijske lekcije u formi epizoda često problematične.

Da se razumemo, u ovoj seriji istorija je najmanje važna, pa dokumentarni delovi služe da se zakrpe one dosadne sekvence, i da se glumci poštede suvišne glume. Ako ne očekujemo lekciju iz istorije, Ottoman je dinamičan i zanimljiv za gledanje, pa ni glumci nisu loši, a usput se možda ponešto i nauči, iako je neophodno da se tema dublje istraži, budući da nova Netflix serija nije najbolji način da se o prošlosti sazna na način koji nije romantičan i preteran.

Nu (2018)

Francuska serija Nu ili na engleskom – Nude  - vodi nas u 2026. godinu, kada u Francuskoj uveliko vlada zakon o transparentnosti, koji podrazumeva to da se svaki građanin, bez izuzetka, u javnosti mora pojavljivati apsolutno go ili tek ogrnut providnim mantilom. Imamo li u vidu da je globalno otopljavanje uzelo maha, svaka vrsta odevnog predmeta zaista i jeste višak, ali pomenuti zakon donet je pre svega zato da bi se smanjila stopa kriminala.

Čini se da niko nema problem s golotinjom sve dok se iz osmogodišnje kome ne probudi policijski inspektor šokiran saznanjem da ga u bolnici posećuju rođeni roditelji potpuno obnaženi, sa sve razgolićenim lekarima i sestrama. „Ne možete nekog naterati da ide go, to je totalitarizam“, objašnjava naš junak, ali uzaldud. Situacija se dodatno komplikuje kada u šumi pronađu beživotno telo tvorca zakona o transparentnosti, koji je za mnoge imao status božanstva. Pored toga što je ubijen i razapet, on je i – obučen – što samo potvrđuje činjenicu da je reč o zločinu iz mržnje. Dalje gledajte sami, ako volite „pomerene“ (francuske) serije i ako vam je do izleta izvan glavnih TV tokova.

Knjige

Venedikt Jerofejev, Moskva-Petuški

Putovanje od Moskve do Petušaka, razmišljanja o svetu i ljudima, i alkoholna buncanja, sadržaj su Jerofejevljeva najpoznatijega dela Moskva-Petuški. „Kad sam to prvi put čitala – rekla je pesnikinja Olga Sedakova, pesnikinja i Venjina prijateljica – mislila sam da je reč o dnevniku. Svi ljudi, mesta i događaji koje je spominjao bili su mi poznati“.

Ismail Kadare, General mrtve vojske

Roman General mrtve vojske je jedan od onih klasika kojima se morate vratiti ili bar jednom pročitati za života. Izvanredno napisan, vodi nas na putovanje po Albaniji sa italijanskim generalom koji je nakon Drugog svetskog rata poslat tamo da skuplja kosti italijanskih vojnika. Putujući upoznaje albanske ljude i kulturu i - neizbežno i najvažnije – upoznaje sebe.

Pesma

Liam Gallagher, Once

Nedavno se pojavio najnoviji spot Liama Gallaghera za pesmu Once, a glavnu ulogu u ovom visokobudžetnom dekadentnom uratku igra Eric Cantona.

Nostalgija

Till We Meet Again (1955)

Romantična drama japanskog reditelja Yuzoa Kawashimare divno je putovanje u prošlost, i povraćaj na tačku koja nam omogućava da svet sagledamo iz drugačije perspektive, i razumemo da se oni koji su živeli i voleli pre nas uopšte nisu mnogo razlikovali.

U samom centru je mlada domaćica Yachiyo, koja je razočarana u svog muža Kappeia, koji od nje više voli planinarenje i drugu ženu. Sudbina onda odluči da se poigra sa njima, a kroz ljubavne trouglove, preispitujući tako i ljubav i slobodu, ali i tradiciju.

Video igre

UntitledGoose Game aplikacija: Kad računar postane bojno polje

Kada igre poput UntitledGoose Game zauzmu čitav računar nastaje opšti haos, a priroda igre se donekle promenila pošto je osamnaestogodišnji Sam Chiet kreirao aplikaciju za Windows računare, te virtuelnu gusku pustio na desktop.

Guska je, kao i u igri, dosadna i maliciozna, pa pravi haos širom ekrana, a tako što mimove i animirane momente prevlači preko standardnih ikonica za programe i aplikacije, i preuzima kontrolu nad kursorom miša. Ukoliko neko vreme ostane aktivna, korisnik računar nalazi u potpunom haosu, budući da je ekran preplavljen porukama koje podsećaju na Microsoft Notepad beleške, te ostalim komplikacijama koje okupiraju ceo računar.

Desktop gusku je moguće prilagoditi sopstvenom ukusu, pa korisnik može da izabere GIF-ove, slike i mimove koje želi na ekranu. Nova aplikacija tako rad na računaru čini nemogućim, a jedini lek je Esc taster, koji gusku proteruje sa računara, bar na neko vreme.

*Kontrapreporuke

The Grudge (2020)

Trebalo bi postaviti pitanje zašto neko pravi film ako mu je ideja u ravni sa najgorim noćnim morama, i to ne na onaj način koji horor film čini solidnim primerkom iz sfere strave i užasa. Ovo novo „Prokletstvo“ možda i kreće od dobre pretpostavke, ali se gubi u moru junaka i paralelnih vremenskih linija, pa na kraju osećaj mučnine ne dolazi od straha već od gluposti.

Color Out of Space (2020)

Još jedan horor film koji, istina, nije mučan kao prethodni, ali je i dalje u formi protraćenog vremena.

Iako pojedini mutanti ne izgledaju loše, bar po horor standardima, cela je priča prilično konfuzna i nedovršena, kao da je pola ekipe bilo pijano tokom snimanja. Slobodno preskočite.

Avenue 5

I to je nekad moralo da se dogodi – za samo nedelju dana serija Avenue 5 skliznula je iz preporuka u kontrapreporuke. Ispostavilo se da ni Armando Iannucci (autor serija The Thic of it i Veep, između ostalih) n Hugh Laurie (kojeg ne treba posebno predstavljati) u glavnoj ulozi, kao ni ostali odlični glumci, zaista ne mogu pomoći ovoj seriji. Dosadna je, isprazna, ne donosi ništa novo, zaplet nikoga ne interesuje, kao ni sudbina bogataša izgubljenih u svemiru. Ima tu materijala za pokoji poluosmeh, ali u današnjoj TV produkciji najbolje je da ovakvu seriju zaobiđete i utrošite vreme na nešto smislenije i pametnije, a izbora i te kako ima.

 

Oceni 5