Vrlina je okrugao mikrob pun nogu
Lgz 02 S

Photo: tumblr.com

Povesti o hronopijama i o famama

Hronopijska pesma

Kad hronopije pevaju svoje omiljene pesme, toliko se oduševe da često puste da ih pregaze kamioni i biciklisti, padaju kroz prozor, izgube ono što su nosili u džepovima, pa čak ne znaju ni koji je dan u nedelji.
Kad neki hronopija peva, nade i fame dolaze da ga slušaju mada ne razumeju mnogo njegovo ushićenje i uglavnom se malkice skandalizuju. U sredini hora, hronopija diže svoje ručice kao da pridržava sunce, kao da je nebo poslužavnik a sunce glava Jovana Krstitelja, tako da je hronopijina pesma gola Saloma koja igra za fame i nade koje se, zinule od čuda, pitaju, šta li će gos'n popa, da l' je to red. Ali pošto su zapravo dobri (fame su dobri a nade glupave) na kraju tapšu hronopiji koji iznenađeno dođe sebi, osvrne se unaokolo i takođe počne da tapše, siroče.

Povest

Majušni hronopija tražio ključ od ulaznih vrata na noćnom stočiću u spavaćoj sobi, spavaću sobu u kući, kuću u ulici. Tu je hronopija stao, jer da bi izišao na ulicu, trebao mu je ključ od ulaznih vrata.

Jedva jedna kašika

Otkrio fama da je vrlina okrugao mikrob pun nogu. Odmah dade veliku kašiku vrline svojoj tašti. Ishod je bio jeziv: ta gospođa odreče se svojih zlobnih komentara, osnova klub za zaštitu izgubljenih alpinista, i za manje od dva meseca poče da se ponaša tako uzorno da nedostaci njene kćeri, do tada neprimetni, pređoše u prvi plan na veliko famino iznenađenje i zaprepašćenje. Nije mu bilo druge nego da i svojoj ženi da kašiku vrline, i ona ga te iste večeri napusti jer je smatrala da je prost, beznačajan, da odskače od tona moralnih arhetipova koji su bleštavo lebdeli pred njenim očima.

Fama dobro razmisli, i na kraju uze bočicu vrline. Ali i dalje živi sam i tužan. Kad se na ulici sretne sa svojom taštom ili svojom ženom, pozdravljaju se s poštovanjem i s odstojanja. Ne usuđuju se ni da se obrate jedno drugom, toliko je svako od njih savršeno i toliko strahuje da se ne zarazi.

Slika se mrdnula

Hronopija hoće da otvori ulazna vrata, i stavivši ruku u džep da izvadi ključ zapravo izvadi kutiju šibica, onda se taj hronopija mnogo rastuži i pomisli, kad umesto ključa nalazi šibice, kako bi užasno bilo da se svet odjednom premesti, pa ako su šibice tamo gde je ključ, možda će zateći novčanik pun šibica, a zdelu za šećer punu novca, i klavir pun šećera, i telefonski imenik pun muzike, i ormar pun pretplatnika, i krevet pun odela, i vaze pune čaršava, i tramvaje pune ruža, i polja puna tramvaja. Tako se ovaj hronopija grozno rastuži i potrči da se pogleda u ogledalu, ali pošto je ogledalo malo iskošeno on vidi stalak za kišobrane u predsoblju i njegove slutnje se potvrđuju i on brizne u plač, padne na kolena i sklopi svoje ručice ne znajući zašto. Fame iz susedstva dolaze da ga uteše, kao i nade, ali proteknu sati dok hronopija ne iziđe iz svog očaja i pristane na šolju čaja, dugo ga gleda i proučava pre nego što ga popije, da se ne desi da umesto šolje čaja bude mravinjak ili neka knjiga Samjuela Smajlsa.

Eugenika

Dešava se da hronopije ne žele da imaju decu, jer prvo što učini hronopija kad se rodi jeste da izgrdi na pasja kola svog oca, u kome nejasno vidi zbir svih nesreća koje će jednoga dana postati i njegove.

Iz tih razloga, hronopije odlaze famama da im ovi oplode žene, na šta se fame uvek spremno odazivaju jer su oni bića s jakim libidom. Osim toga, veruju da će na taj način potkopati moralnu nadmoć hronopija, ali veoma greše, jer hronopije vaspitavaju svoju decu na svoj način, i za svega nekoliko nedelja im uklone svaku sličnost sa famama.

Nepogodnosti u javnim službama

Eto šta se desi kad čovek ima poverenja u hronopije. Čim su ga imenovali za Generalnog direktora Radiodifuzije, ovaj hronopija pozva neke prevodioce iz Ulice San Martin i dade im da prevedu sve tekstove, upozorenja i pesme na rumunski, jezik koji nije naročito popularan u Argentini.

U osam izjutra fame počeše da pale svoje prijemnike, željni da čuju vesti kao i reklame za deterdžent bez premca i jestivo ulje s najmanje holesterola.

I čuli su, ali na rumunskom, tako da su samo mogli da razumeju marku proizvoda. U velikom čudu, fame prodrmaše prijemnike ali je sve i dalje bilo na rumunskom, čak i tango Večeras se napijam, a na telefon Generalne direkcije za Radiodifuziju neka gospođica je na rumunskom odgovarala na bučne proteste, tako da je ludačka zbrka još više rasla.

Kad je to saznala Viša vlast, naredila je da se strelja hronopija koji je tako okaljao čast otadžbinskih tradicija. Na nesreću, streljački vod sastojao se od regrutovanih hronopija, koji, umesto da pucaju u bivšeg Generalnog direktora, zapucaše po svetini okupljenoj na Majskom trgu, i gađali su tako dobro da su oborili šest mornaričkih oficira i jednog apotekara. Dođe vod fama, hronopija bi propisno streljan, a na njegovo mesto imenovan je uvaženi autor narodnih pesama i pisac ogleda o sivoj materiji. Taj fama vrati nacionalni jezik u radiotelefoniju, ali fame su već izgubili poverenje, pa gotovo nisu palili prijemnike. Mnogi fame, pesimiste po prirodi, kupiše rečnike i udžbenike za rumunski, kao i biografije kralja Karolja i gospođe Lupesku. Rumunski je ušao u modu uprkos besu Više vlasti, i na hronopijin grob krišom su odlazile delegacije koje su puštale suze i ostavljale posetnice s mnoštvom imena poznatih u Bukureštu, gradu filatelista i atentata.

Terapije

Neki hronopija postane lekar i otvori ordinaciju u Ulici Santjago del Estero. Odmah dođe neki bolesnik i ispriča mu kako ga boli na sve strane i kako noću ne spava i danju ne jede.
- Kupite veliki buket ruža - kaže hronopija.

Bolesnik ode, začuđen, ali kupi buket i odmah se izleči. Pun zahvalnosti dođe kod hronopije, i osim što mu plati, pokloni mu, u znak istančanog spomena, lep buket ruža. Čim on ode, hronopija se razboli, boli ga na sve strane, noću ne spava i danju ne jede.

Istraživači

Tri hronopije i fama speleološki se udruže da istraže podzemne izvore nekog vrela. Kad stignu do ulaza u pećinu, neki hronopija se spušta dok ga ostali drže, noseći na leđima zavežljaj sa svojim omiljenim sendvičima (od sira). Dve hronopije-čekrci spuštaju ga malo-pomalo, a fama u velikoj svesci zapisuje pojedinosti ekspedicije. Ubrzo stiže prva poruka od hronopije: besan je što su pogrešili i spakovali mu sendviče sa šunkom. Trese konopac i traži da ga podignu. Hronopije-čekrci se dogovaraju, pokunjeni, a fama se uspravlja u svoj svojoj jezivoj visini i kaže: NE, tako žestoko da hronopije ispuste konopac i potrče da ga smire. Bave se time kad stigne druga poruka, jer je hronopija pao baš na izvore vrela, i otuda javlja da je sve pošlo naopako, kroz psovke i plač obaveštava ih da su sendviči svi od šunke, ma koliko on tražio i tražio, među sendvičima od šunke nema ni jednog jedinog od sira.

*Prevela Aleksandra Mančić

Oceni 5