Pozdrav iz slobodnih šuma

Ovaj pejzažno-istorijski film biće prikazan u okviru dvanaestog izdanja Međunarodnog festivala dokumentarnog filma Beldocs 2019, koji se održava od 8. do 15. maja u više bioskopskih dvorana, u okviru selekcije “Landscape”. Film će biti prikazan u utorak 14. maja u 18 sati u Jugoslovenskoj kinoteci. Tim povodom, razgovaramo sa rediteljem filma, Ianom Sorokom, o inspiraciji i njegovim zapažanjima tokom snimanja ovog filma.

*Šta vas je inspirisalo da snimite ovaj film?

Ako bih mogao da ukažem na određenu polaznu tačku za ovaj projekat, to bi bila 2012-2013. godina. Kao stipendista istraživač, živeo sam u Ljubljani i bio domaćin u Slovenskom filmskom arhivu. Dolazeći iz Sjedinjenih Američkih Država, generalno sam bio zainteresovan za način na koji je došlo do promene u kinematografskoj produkciji tokom tranzicije u Jugoslaviji, od bogate istorije Kino-klubova širom zemlje i partizanskog filma, do domaće produkcije namenjene svetskom tržištu danas. U tom istom trenutku, Slovenija je bila zahvaćena antikorupcijskim/anti-štednim protestnim pokretom, koji je započeo u Mariboru i na kraju oborio nacionalnu koalicionu vladu Janeza Janše. Kombinacija između uključivanja u film sa istovremenim uključivanjem u ovaj protestni pokret sa mojim prijateljima bila je moja retrospektivna polazna tačka.

Za ono što mi se na prvi pogled činilo kao pokret koji artikuliše specifične žalbe, otkrio sam i druge slojeve ispod površine, slojeve koji su postali moj uvod u memoriju regionalne politike. Janša kao desničarska nacionalistička figura u Sloveniji gurala je istorijski revizionizam koji nastoji da zataška istoriju Slovenije pod fašizmom u smislu nacije. To je bio prvi put da sam zaista osetio da je Drugi svetski rat još uvek živ kao aktivni predmet rasprave, što mi je bilo veoma strano. Kada sam se vratio kući, nije prošlo mnogo vremena pre nego što sam počeo polako primećivati ​​sličnu dinamiku u našoj osakaćenoj političkoj sferi do 2016. godine. Dakle, počeo sam razmišljati o svemu ovome i pokušavao da nacrtam linije između ta dva mesta. Znao sam da želim da se vratim u Sloveniju kako bih bolje razumeo ovaj uznemirujući osećaj i razmislio o tome šta bi film i šumski pejzaž mogli da kažu o tome. Nisam za prvobitni predmet uzeo istoriju per se, ali je to postalo neizbežno. Umesto da pokušam da objasnim, ili da je iskoristim kao sredstvo za gledanje unazad, hteo sam da je upotrebim kao okvir za film koji se može razviti u sebi.

*Da li ste tokom snimanja filma “Greetings from Free Forests” promenili stav o Drugom svetskom ratu?

Da i ne. Mogu reći da je moja perspektiva postala više iznijansirana. U Sjedinjenim Američkim Državama, istorijska svest (posebno u pogledu ovog perioda) je prilično ravna. To je bio jedan od razloga zašto sam želeo da napravim film. U mom istraživačkom periodu, više sam se fokusirao na proces istorijske memorijalizacije, o tome kako priče koje se ponavljaju više od 70 godina mogu postati ustajale i izgubiti kontakt sa originalnim događajima, kao što film izbledi usled previše projekcija. Mislim da ova praznina u sećanju, ili konkretno sukob između pamćenja i “istorije” može objasniti mnogo zastoja danas, ili bar da objasni zašto su fašisti na ulici postali uobičajeniji. Ulazeći u produkciju, bio sam svestan specifične brutalnosti i složenosti rata u Jugoslaviji, ali su me više zanimali njegovi odjeci danas, kako obeležava ljude i pejzaže koji su ga preživeli. Ovaj susret izazvao je duboko divljenje i dublji osećaj za to šta znači otpor. Ovi ljudi nas brzo napuštaju i nažalost ta činjenica je dala filmu dodatnu nužnost. Verujem da smo i kao autsajderi i sa mlađom ekipom u celini pomogli našem pristupu na neki način, jer su ljudi na koje smo naišli iskreno želeli da podele svoje priče sa nama kao način prenošenja svog znanja. Hteo sam dovesti u trougao ovaj izvor iskustva, iako je to očigledno nemoguće. Forma filma igra se ovim osećajem traženja ili kruženjem oko nečeg čemu se ne može direktno pristupiti.

*Koje je dublje značenje iza naslova “Greeting from free forests”?

Naslov je zapravo bio poslednji deo ove filmske slagalice, jer sam tražio nešto što može obuhvatiti višestruke teme u filmu. Naslov je uzet iz partizanske pesme “Hej Brigade” Mateja Bora. Ona se doživljava kao čežnja za nečim drugim, nečim što je postojalo ali je izbledelo. Smatram da je i tragičan i pun nade (uz prepoznavanje neke ironije i kiča). To je pozdrav poslat iz prošlosti, ili možda iz budućnosti, oponašajući razglednice iz starih vremena, i podsećajući na ulogu borbe.

*Da li ste zadovoljni reakcijom publike? Šta im je bilo najinteresantnije u filmu?

Za sada jesam, iako film još nije imao premijeru u Severnoj Americi. Interesuje me kakva će reakcija biti tamo. Mislim da je glavni izazov ovog filma pitanje na koji će način doprineti razgovoru između ljudi koji su potpuno zasićeni istorijom, i onim koji o tome ne znaju apsolutno ništa. Teško je hodati po toj liniji, i još uvek nisam siguran koliko sam bio uspešan u ovim uslovima. Najzanimljivije mi je bilo da čujem od publike, posebno one iz regiona, kako je pravo osveženje da se neko iz autsajderske udaljene perspektive bavi ovim delom delikatne istorije, na način da ne opterećuje glavu polemikom – nešto što je nežno, poetično i esejističko. Mislim da je u tom smislu, ovo pravo osveženje za ljude. Znam neke vršnjake iz Slovenije koji su rođeni u poslednjoj deceniji postojanja Jugoslavije, gde se može osetiti nužnost da se ove stvari bolje razumeju kako bi mogle da se formiraju tvrdnje o budućnosti. Oni danas nose nasleđenu sliku Jugoslavije u svojoj neoliberalnoj stvarnosti danas i pitaju se šta se desilo unutar te disonance i kako se to može promeniti. Mogu samo da se nadam da će film doprineti ovom pitanju na neki skroman način. Ne samo tamo, nego i u mojoj zemlji, takođe.

*Kojim projektima planirate da se bavite u budućnosti?

Plan mi je da nastavim da tražim načine da i dalje da snimam filmove. Voleo bih da nastavim da radim u regionu, ali i bliže mojoj zemlji, uz više saradnje. Imam još nekih planova u pripremi, ali se ne osećam još uvek sigurnim da ih delim sa publikom.

*Čitaocima koji prvi napišu komentar ispod ovog posta na našoj Facebook stranici poklanjamo karte za projekciju filma "Pozdrav iz slobodnih šuma" 14. maja u Jugoslovenskoj kinoteci u Beogradu