Prava osoba, pogrešno vreme

Emotivni prtljag i drugi problemi

Emotivni ili psihološki prtljag jeste pojam koji označava bilo koje nerešeno emotivno previranje prouzrokovano negativnim iskustvom iz prošlosti. I baš svaka osoba ga ima, samo što neki nose tek male pisma-torbice, a neki putne torbe od 10 ili 20 kg. A ako se sva snaga usmeri ka nošenju prtljaga, teško da se osoba može otvoriti za nova iskustva i intimnost. Negativni uticaj je najčešće usmeren ka emotivnim vezama, mada svakako da ovaj ,,teret“ može uticati i na druge aspekte života. Pa se tako u vezama mogu javiti neki (ili svi) od sledećih znakova:

1. Emocionalna distanca – vaši odbrambeni mehanizmi vas sprečavaju da negujete intimnost
2. Odsustvo posvećenosti – ovo može biti prouzrokovano strahom od povređenosti ili željom za samostalnošću
3. Paranoja – uverenje da „niko neće ostati“ ili da su tu da vas povrede
4. Projekcija – odricanje karakternih osobina koje ne volimo kod sebe i pripisivanje istih partneru/ki
5. Poređenje – tendencija poređenja novih partnera/ki sa bivšim, što često navodi i drugu osobu da oseća niz složenih i teških emocija

Možda ćete prepoznati samo jedan od navedenih i pomisliti da ste vi od onih koji nose pomenutu pisma-torbicu, ali da je zaista tako, ne biste bili umorni od nošenja. Lično, ne verujem da sam ikada imala svih pet znakova. A ipak, bio je dovoljan i onaj prvi ili prva dva da miniram vezu koju sam želela, pre nego što je i započela. Dakle, ovaj obrazac ponašanja je neophodno menjati, bez obzira da li imate jedan ili pet znakova. Ali da li je lako promeniti ga? Razne psihološke studije ukazuju na to da „da je teško da individua izvede promenu ponašanja jer psihološki stres zbog životnog prtljaga može uticati na sposobnost promene“. Drugim rečima, čak i kada smo svesni da nam je prtljag težak, ne znamo uvek kako da ga otvorimo, pa i kada ga otvorimo, ne raspakujemo ga lepo, već ostavljamo stvari svuda po sobi, a onda se saplićemo na njih. Imala sam jednu bitnu koverzaciju sa osobom iz prve veze. Krivih je tada zbog neuspeha iz sledeće priče jer me je povredila. „A ko te je povredio pre mene, pa si pravila iste greške?“ bio je odgovor. Sad bi već u pozadini mogla da zapeva Taylor Swift i da poruči: It's me, hi, I'm the problem, it's me. Ili drugim rečima: kopaj dalje, traži dalje. Jer, nažalost, ne postoji drugi način da prestanemo da vučemo teški pržljažnik sem da ga pravilno raspakujemo, odnosno da se suočimo sa našim vlastitim čudovištem. Raspakivanje će značiti ranjivost i još mnogo toga što nam se verovatno neće dopasti. Ali zato je potreban dovoljno jak motiv, glas koji govori da je ta osoba vredna ranjivosti.

Da li je priča sa pravom osobom bezvremenska?

Zbog prave osobe ili one koja vam se učini pravom ćete biti spremni da nadjačate sve ono što se događalo u vašoj prošlosti ili što se događa sada. Prava osoba je bezvremenska, ali tajming nije. Raspakivanje je proces i možete zakasniti.

Leptirići - znak za zaljubljenost ili alarm?

Kada zbog nečije blizine osećamo „leptiriće u stomaku“, to je zapravo sužavanje krvnih žila koje okružuju želudac i creva, udruženo sa skupljanjem probavnih mišića, što dovodi do pada protoka krvi – i ne zvuči baš romantično posmatrano sa biološke strane. Pa da li je to onda nervoza, alarmni sistem našeg tela da nešto nije u redu? Ili je ipak znak da nam se neko istinski dopada? Sedenje ispred osobe koja nam se istinski dopada može biti poput pripreme za skakanje padobranom, pa možete imati ubrzan rad srca, znojne dlanove, suve usne. Vaše telo ne može da razazna baš sve signale koje mu vaš um šalje – uzbuđenje pred skakanje padobranom, strah od automobila koji ide u vašem pravcu ili strah da osoba koja sedi preko puta vas za stolom neće želeti i sledeći put da sedi tu jer je potrajalo da postanete prava osoba u pravo vreme – u vašem organizmu sve deluje isto. Bitno je pravilno protumačiti znake, jer na kraju krajeva, vi najbolje znate zbog čega ste nervozni.

Obožavaoci Betmena su upoznati sa jednom od Riddlerovih zagonetki: „Mogu da započnem ili završim rat. Mogu da ti darujem snagu heroja ili da te učinim nemoćnim. Mogao bih se uhvatiti u zamku jednim pogledom, ali nikakva sila me ne može naterati da ostanem. Ko sam ja?“ Vratimo se časkom na ideju o „pravoj osobi u pogrešno vreme“, i prihvatimo da ona nije mit. Ali „iako smo uhvaćeni u zamku jednim pogledom, ne možemo uraditi ništa da nateramo tu osobu da ostane ako smo zakasnili“. Omiljeni rođak mi je, među brojnim savetima, dao i onaj da ću „pravu osobu prepoznati po tome što će mi biti lagano i prirodno u njihovom društvu, ali da ne mora biti odmah tako jer činiti sebe emotivno dostupnim nije najlaganija stvar na svetu. Ta opuštenost dolazi kasnije, jer se zbog nje onda može sve – ostati u zemlji koja ti se ne dopada ili odseliti u Afriku“. I naravno, Riddler je mislio na ljubav.