Alvaro de Kampoš: Jedini podlac na kugli zemaljskoj
fernando pessoa

Photo: www.algumapoesia.com.br

Pravolinijska pesma

Nikad nisam upoznao nekog ko je dobio po nosu.

Svi moji znanci bili su prvaci u svemu.

A ja, toliko puta neotesan, toliko puta svinja, toliko puta prost,

Ja toliko puta nametljiv kao krpelj,

Neoprostivo prljav,

Ja koji često nisam imao strpljenja ni da se okupam,

Ja, koji sam toliko puta bio smešan, beslovesan,

Što sam se, naočigled celog sveta, spoticao o sagove lepog ponašanja,

Što sam izgledao nakaradan, jadan, pokoran i osoran,

Što sam gutao uvrede i ćutao,

A onda kad nisam ćutao, ispadao još smešniji;

Ja, kome su se podsmevale hotelske sobarice,

Ja, koji sam trpeo da mi iza leđa namiguju nosači,

Ja, koji sam se uvaljivao u sramne novčane rabote,

moljakao pozajmice koje ne bih vraćao,

Ja, koji bih se uvek kad počne tuča šćućurio negde, manji od makova zrna,

Kako bih izbegao svaku mogućnost udarca;

Ja, koji sam podnosio teskobu malih smešnih stvari,

Tvrdim da mi niko na svetu u tome nije ravan.

Niko od svih koje znam i koji govore sa mnom

Nikad nije učinio nijedan smešan postupak, niti je ikada progutao uvredu,

I svi su bili samo prinčevi - svi, bez izuzetka - u životu...

Šta bih dao da čujem nekog kako mi iskreno, ljudski,

Poverava ne neki greh već podlost;

Kako mi priča ne o nekom nasilju, već o kukavičluku!

Ne, svi su oni oličenje Ideala, kada ih slušam i kad mi se obraćaju.

Ima li nekog na ovom belom svetu ko bi mi priznao da je bar jednom bio gad?

O prinčevi, braćo moja.

Iš odatle, sit sam polubogova!

Gde to ima ljudi na svetu?

Znači, ja sam jedini večni podlac i krivac na kugli zemaljskoj?

Njih žene mogu i da ne vole,

Oni mogu biti i prevareni, ali smešni - nikada!

A ja, koji sam ispadao smešan, iako nisam bio prevaren,

Kako mogu ja da govorim s višima od sebe a da ne mucam?

 Ja, koji sam bio prost, doslovno prost,

Prost u jadnom i sramnom smislu te reči.

*Prevela s portugalskog Jasmina Nešković

Oceni 5