Praznik iživljavanja nad bolom žrtava

U brojnim državama širom sveta 31. maj obeležava se kao Dan belih traka; dan nakon što su jedinice bosanskih Srba zauzele Prijedor sa lokalnog radija pročitana je naredba novouspostavljene komande grada: “Građani srpske nacionalnosti, pridružite se svojoj vojsci i policiji u potjeri za ekstremistima. Ostali građani, muslimanske i hrvatske nacionalnosti, moraju na svoje kuće i stanove izvjesiti bijele zastave i na ruke staviti bijele trake. U protivnom, snosit će teške posljedice.”

I tu nije kraj bezobzirne upotrebe fašističkih metoda uređenja okupirane teritorije; uveden je policijski čas, sa svih lokalnih funkcija smenjeni su Muslimani i Hrvati, zabranjeno je napuštanje grada, a za ostanak na poslu se od nekih ljudi tražilo i potpisivanje izjave lojalnosti.

I ove godine Dan bijelih traka obeležen je u Prijedoru, ali ne maršom građana bošnjačke i drugih nacionalnosti u znak sećanja na žrtve, već samo jednočasovnim okupljanjem na centralnom gradskom trgu. Policija je ograničila vreme trajanja komemorativnog skupa,budući da je, kako je navedeno u saopštenju, za taj dan prijavljeno više skupova zbog čega bi moglo doći do “ozbiljne opasnosti od nasilja”. Zapravo, reč je o novom prazniku iživljavanja nad bolom preživelih: Srbi iz Omladinskog udruženja Princip zakazalisu proslavu rođendana mađarskog predsednika Viktora Orbana i Željka Mitrovića, vlasnika TV Pink.

Autentična simbolika.

Logori i grobnice

Tokom rata u Bosni i Hercegovini ubijeno je 3176 Prijedorčana, uglavnom Bošnjaka i Hrvata, među njima i 102 deteta. Njihovi posmrtni ostaci pokopani su u više od 60 primarnih i sekundarnih grobnica u okolini Prijedora. Iz Tomašice, jedne od najmasovinijih, ekshumirani su posmrtni ostaci više od 400 osoba.

Trnopolje je bio najmasovniji logor za nesrbe, kroz njega je prošlo 23 hiljade civila. U njemu su logoraši svakodnevno zlostavljani, a zabeležen je i veliki broj silovanja.

Kroz Keraterm je prošlo oko 4.000 zatočenika, gotovo svi su bili civili. Ubijeno ih je više od 300.

U Omarskoj je od 27. maja 1992. godine, ubijeno više stotina zatočenika, a neki se vode kao nestali.

Sve su to propaganda i laži, unisono je ponavljano iz stožera agresije u Beogradu, pa je, viđen zamanipulaciju, pozvan i humanista i preživali logoraš iz Aušvica Eli Vizel. Da obiđe “kampove” i posvedoči o nadaleko čuvenoj srpskoj nevinosti. “Bosna nije bila Aušvic, ali se dogodio genocid”, kazaće dragi gost na beogradskom aerodromu. I uskočiti u avion da utekne od tolike humanosti domaćina.

Ostalo je pitanje zašto se Srbija toliko brine o nevinosti prekodrinskih Srba - kad nije u ratu. I odgovor, zbog logističke podrške sestrinskim bandama strvinara, bezrezervnoj pomoći u kadrovima, oružju, municiji, propagandi. Zbog agresije.

Kreativnost monstruma

Bilo je i drugačijih svedoka, logoraš Halid Mujkanović svedočio je u Hagu; njegovo svedočenje, prenosi čovek koji bio jedan od prvih izveštača iz pakla srpskih logora Ed Vulijami (Rat je mrtav, živeo rat, Buybook, Sarajevo, 2017.), ratni izveštač Obzervera i Gardijana iz Bosne: “…A onda se ‘G’ morao sagnuti, a oni su mu naredili da ‘H?-u odgrize genitalije. Kada sam drugi put pogledao, nastala je vriska. ‘G’ je ustao , s ustima punim ne znam čega, i pokriven krvlju i naftom. Tu je bila grupa vojnika i neko je pucao u zrak. …Malo je vremena prošlo i jedan od vojnika je donio toj osobi (koja je bila kastrirana) goluba. Još je bio živ i dali su mu goluba da ga pojede. Nešto kasnije taj Karabašić je umro od bolova i krvarenja (Vulijami)”

Za zločine počinjene na teritoriji opštine Prijedor Haški tribunal osudio je, između ostalih, Radovana Karadžića, Biljanu Plavšić i Momčila Krajišnika na čelu. Zločini u Prijedoru su nedela za koja je osuđen je i komandant Glavnog štaba Vojske Republike Srpske  Ratko Mladić.

Jovana Kolarić, istraživačica Fonda za humanitarno pravo, autorka Dosijea 43. motorizovana brigada ističe da se “sudilo  i sudi se pred sudovima u Bosni i Hercegovini pripadnicima vojnih i policijskih jedinica.

“Pred pravosuđem Srbije, jedini predmet za zločine u Prijedoru završen je oslobađajućom presudom. Ipak, jedini visokorangirani oficir VRS-a procesuiran za zločine u Prijedoru je zapravo komandant te vojske. Za ove zločine nije odgovarao nijedan komandant brigada iz sastava Prvog krajiškog korpusa koje su učestvovale u operacijama u Prijedoru, iako su u presudi MKSJ Milomiru Stakiću neki od njih imenom i prezimenom označeni kao saizvršioci zločina. Presuda jasno ukazuje na odgovornost komandanta i zamenika komandanta 43. motorizovane brigade, Vladimira Arsića i Radmila Zeljaje, koji su danas penzionisani generali Vojske Republike Srpske i Vojske Jugoslavije, sa prebivalištem u Beogradu”, konstatuje Jovana Kolarić (Peščanik, 31. maj). 

Ima li mesta za sve

U avgustu prošle godine iživljavanje nad logorašima je nastavljeno u Beogradu, na jutarnjem programu TV Happy. Akteri su bili propagandista Milomir Marić i režiseer filma o konclogoru Predrag Antonijević:

Milomir Marić: Od izbijanja rata u BiH i otkrivanja logora u okolini Prijedora, celokupna svetska propaganda je htela da dokaže pojavili su se nacisti novog doba...

Predrag Antonijevič: Tako je.

MM: I to su Srbi. Iako je taj logor Omarska...

PA: To je onaj sa tuberkulozom... što je, kao, bio mršav. Jeste.

MM: Ali to je bilo otvoreno, oni su mogli da izađu iz tog logora kad god hoće. To je bilo... neki sabirni logor, da se sklone, da ih neko ne ubije. I oni su njega posle nahranili. Uzeli su onog mršavog i prikazivali ga u cirkusu, po Evropi. Eto, to je njihova propaganda.

Fikret Alić, logoraš iz Omarske, poznat sa naslovnice Time-a, kazao je povodom ovog dijalogada se oseća poniženo. “Osjećam se poniženo! Cijeli svijet je vidio našu patnju, a danas čujem izjave poput Marićevih! Čovjek koji to izjavi nije čovjek! Zašto država ne reaguje na ove propagande i laži?! Kao žrtva, borim se za prava svih žrtava! Hoću jednaka prava za sve žrtve! Kao logoraš nemam nikakvu zaštitu osim svoje lične zaštite! Država nema Zakon o negiranju genocida! Očekujem od države da nam da prava! Nisam bio jedini na toj slici, nas je bilo više od pet hiljada 'mršavih ljudi'! Ne mrzim nikoga, mrzim ratne zločince! Vrijeme je da Srbija zaustavi širenje laži! (...) Nisam samo ja prošao torturu, bilo nas je 30 hiljada i svi smo to prošli! Zaustavimo mržnju! Povrijeđen sam što istina nikad nije došla tamo gdje treba, nego se kajmak kupuje tamo gdje je bliže! Nemam ništa protiv tog voditelja! Neću ga nazvati cirkusantom! Pitat ću ga samo zašto pljuje nevine žrtve rata?! Podignimo spomenike svim civilnim žrtvama rata! Zaustavimo mržnju! Imamo mjesta za sve!“, izgovorio je Alić.