Preminuo Kornelije Kovač

Kornelije Kovač rođen je 1. januara 1942. u Nišu. Odrastao je u muzičkoj porodici. Otac mu je bio violinista, majka pevačica u operskom horu, a brat pevač.

Karijeru je započeo 1961. kao kompozitor. Zahvaljujući svojoj svestranosti, velikom talentu i odličnom obrazovanju koje je stekao na Muzičkoj akademiji u Sarajevu, osniva svoj prvi bend – džez trio BKB.

Posle nekoliko godina i nastupa u brojnim orkestrima, Kovač se 1966. godine pridružuje legendarnoj sarajevskoj grupi Indeksi. Sledeće godine putuju na turneju po SSSR-u. Osim što je svirao klavijature, za sarajevski bend je napisao i dve pesme – Boj na Mišaru i Ako jednom budeš sama.

Po odsluženju vojnog roka odlučio je da se preseli u Beograd, gde je 1968. godine osnovao Korni grupu, koja je stekla veliku popularnost širom SFRJ, a 1974. je bila jugoslovenski predstavnik na Evroviziji sa pesmom Generacija '42. (Moja generacija).

Nakon što je Korni grupa prestala da postoji, Kovač je započeo veoma uspešnu solo karijeru kao kompozitor, producent i muzičar na instrumentima sa klavijaturama.

Sarađivao je sa mnogim inostranim muzičarima, kao i velikim brojem pevača popularnih širom Jugoslavije – Biserom Veletanlić, Zdravkom Čolićem, Dušanom Prelevićem, Bobom Stefanovićem, Oliverom Katarinom, Lepom Brenom, Mikijem Jevremovićem i mnogim drugim. 

Pisao je i muziku za pozorište, film i televiziju. Njegove pesme našle su se na brojnim albumima koji su izdati u Jugoslaviji, Španiji, Francuskoj, SAD, Švedskoj, Holandiji, Finskoj... Mnoge od njih su dostigle platinasti ili zlatni tiraž.

„Budući analitičari jugoslovenske muzičke scene u Kornelijevom radu i delovanju naći će mnogo elemenata vrednih komentara. Pionirska rokerska proizvodnja sa Korni grupom ni u ono vreme, a pogotovo iz današnje perspektive, nije mu donosila pohvale. Razloge su mnogi nalazili u koketiranju sa festivalskom i šlagerskom muzikom preko hitova koje je Korni grupa paralelno lansirala, ali se ne može preći preko činjenice da je taj isti bend krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih stvorio kakve-takve temelje na kojima su kasnije Bregović i 'Dugme' gradili blještave medijske dveri. Pečat koji je Kornelije ostavio na pop muziku još je čvršći i ubedljiviji, jer je - u to dileme nema -pronašao lični izraz koji je stilski doveden do savršenstva u saradnji sa Zdravkom Čolićem. (...) Miran, pribran, elokventan i prijatan, Kovač je - srećom - čovek od dela, ne od velikih reči. Otud, valjda, i toliko kontroverzi kad je on u pitanju. Dok ga jedni obožavaju, drugima je odavno nesimpatičan; nekima smeta njegovo akademsko obrazovanje, optužuju ga da spontanost često žrtvuje zbog nekih glupih muzičkih pravila, a mnogima je upravo to glavni adut što mu poveravaju projekte rezervisane za vrhunske majstore", zabeležio je, između ostalog, Petar Luković u svojoj knjizi Bolja prošlost i zaključio: „Vreme je pokazalo da je Kornelije Kovač neuništiv!"