Preobražaji vampira

Grudi joj je gnječio steznik, i, ko zmija
Što se na žeravici grči i previja,
Žena, svoj glas mošusni pustivši da teče,
Jagodama-usnama meni tada reče:

„Moje usne vlažne su, i ja znam, kad ljubim,
Kako da u krevetu drevnu
svest izgubim.
Svaka suza presuši kraj moćnih mi grudi;
Od njih se u starcima detinji smeh budi;
A ko mene ugleda golu i bez vela,
Tome sunce postajem, vasiona cela!
Ja, moj dragi doktore, tako učim slasti
Čoveka u naručju mom, u mojoj vlasti,
Dok prepuštam njegovim ujedima telo
Bludno i bojažljivo, stidljivo i smelo,
Da bi na tom dušeku, zamrlom od strasti,
I anđeli morali u pakao pasti!“

Kad mi je iz kostiju svu srž isisala
I kad mi je nemoćna glava na nju pala
Da joj strasni poljubac vrati, spazih tada
Samo jednu mešinu gnojnu, punu gada!
Od groze se sledivši, ja zatvorih oči,
A kad opet pogledah u toj svetloj noći,
Umesto te utvare, krvlju snabdevene,
Videh samo drhtanje tmurno pored mene
Ostataka kostura, s čijih pršljenova
Širio se zvuk, kao zov pevaca s krova
Ili glas zarđale firme, koju njiše
Vetar što kroz ledene zimske noći briše.