Prijapkinje

1

Život je bez jeba gorak,

Ko dobro jebe stiče nebo,

Adam nije načinio korak

A da nam pramajku nije jebo.

 

Šta nama ostaje, njegovoj deci,

No da činimo što i naši preci,

Da jebemo na sve načine?

 

A sila ljubavi odvešće, zna se,

Buduću decu buduće rase

Da i oni to isto čine.

 

2

Vi mi branite, Madlenice,

Da vam se vratim i da vas ljubim

Ako vas ne jebem neštedimice

Dva-tri puta, da dah ne izgubim.

 

Izgubiv vaše ljubavi moć,

Što jašući vas dan i noć

Sačuvah u sebi poput cveta,

 

Osećam kajanje i mučenje,

Ali za takvo kulučenje

Ja nemam više šesnaest leta.

 

3

Da l' ćete držati do sutra,

Vi bezumno stvorenje,

U vašoj slabašnoj ručici

Moj stroj za mučenje?

 

On je o vas, s oholosti,

Deset puta skrho kosti,

Zar ima lepšeg dokaza igde?

 

Otvorite pesnicu, mila!

On vam neće pobeći nigde:

Moja muda nisu krila.

 

4

Evo me, Margo, s kitom u ruci

Volimo, vreme nudi nam pića,

Ko zna da li u životnoj muci

I sutra biće dan našeg žića?

 

Smrt nas vreba, a njen zakon

Kad nas stavi u svoj zaklon,

U duboku raku kletu,

 

Tad zbogom ljubavne igre:

Jer Knjiga ne veli nigde

Da se jaše na onom svetu.

 

5

O priđite, nimfe-drolje,

Kurcu nalik na mašinu:

Kad ne jebem nemam volje,

Blud me baca u prašinu.

Znate l da u doba stara

Jebahu vas i previše

Prijapi što poveriše

Meni nasleđe muzara?

 

Ja poput njih činim čuda

I slavna su moja muda

Po nektaru što izliše.

 

Jalovost me mori, kolje!

Sad ne možeš naći više

Nigde dupe dobre volje.

*S francuskog preveo Danilo Kiš