TV serija: „Young Royals“ (2021)
Royals 01 S

Photo: IMDb

Princ na običnom konju

Govoreći o svom filmu Summer of 85, François Ozon je u jednom intervjuu istakao kako je napravio ono što mu je nedostajalo dok je bio tinejdžer – priču o ljubavi između dvojice mladića koju nije potrebno dešifrovati. Mnogo je onih kojima su tokom odrastanja nedostajale slike sa kojima bi mogli da se identifikuju, posebno ako su rano razumeli da se po seksualnom identitetu razlikuju od većine – u moru kvir junaka malo je onih koji su poživeli dovoljno dugo da postanu uzori.

Istina je da Ozonov film nudi reprezentativnu priču o ljubavi, ali u sebi sadrži i odjeke ružne prošlosti – nema srećne ljubavi za kvir građane, nema života za slobodne homoseksualce. Mlađa publika bi tako mogla da dobije duplu porciju – ljubavnu priču i istoriju nesreće s kojom su odrastale prethodne generacije homoseksualaca. Ali samo ako za to ima strpljenja – novi filmovi su prema mladim kvir gledaocima uglavnom nežni, homofobija više nije troglavo čudovište, već obična ljudska izmišljotina protiv koje postoji efikasan lek.

Iako se po naslovu ne bi reklo, Young Royals je neobično važna serija. Uprkos tome što je najavljivana kao sapunica, te tinejdžerska drama, ispostavilo se da je mnogo više – ljubavna priča čiji su glavni akteri nedvosmisleno kvir. Trejler je izašao još u maju, pa se od tada spekulisalo o tome šta čeka nestrpljive gledaoce. Većina se složila da je u pitanju „švedska verzija Netflix serije Elite“, ali se već s prvom epizodom ispostavilo da to nije sasvim tačno.

Ideja koja čuči u samoj osnovi serije izgleda kao kliše – priča o mladim bogatašima koji pate po prestižnim školama je odavno prevaziđena. Sve najave su ukazivale na novu vojsku TV junaka sa savršenim kosama i besprekornom kožom – srećom, dogodilo se nešto drugo. Čim se glavni junak – izmišljeni princ Wilhelm (Edvin Ryding) – prvi put pojavi, jasno nam je da je njegovo lice bliže odrastanju s ove strane ekrana. Tako je i s ostalim junacima – nesavršenstva glavnih likova, te širok spektar različitih junaka, podsećaju na tinejdžere iz pravog života, obična ljudska bića koja nemaju svoje šminkere.

Zbog toga Young Royals više liči na norvešku hit seriju Skam, nego na novije sapunice – drama je tu, ali u onoj meri koja je prisutna i u stvarnom tinejdžerskom životu (bilo da su bogati ili ne, tinejdžeri širom sveta dele slične probleme). Uprkos najavama, ova serija nije kao drugi sadržaji koji prate živote bogatih potomaka, čija pleća pritiskaju „problemi“ s kojima većina ne može da se identifikuje.

Jim Carrey je još pre nekog vremena rekao da bi „voleo da svi postanu slavni i bogati“, budući da bi tek tada razumeli da novac ne rešava sve probleme. Nešto slično odjekuje i u seriji Young Royals. Istina, priča o mladim buržujima sigurno ne bi prijala onima koji žive od danas do sutra, ugušeni malim platama, ali bi isto moglo da se kaže i za bajke o prinčevima i princezama, te lažnom obećanju u obliku završetka „Živeli su srećno do kraja života“.

Romantične priče o hrabrim prinčevima i princezama koje čekaju da ih neko spase danas ne funkcionišu – mladi gledaoci sve češće žele da sami budu svoji heroji. To ne znači da ne igraju određenu ulogu – zapleti uz koje se vekovima odrastalo su postali sastavni deo ljudske istorije. Jedan od problema je bio i to što su bili rezervisani za heteroseksualne parove.

To se polako menja, na primer u kratkim pričama O. Westina:

„Princeza je čula kako se neko penje uz spoljašnji zid kule u kojoj je živela. Pogledala je kroz prozor i ugledala drugu princezu u svilenoj haljini, kako pokušava da se popne uz puzavicu koja je rasla sve do vrha tornja.

„Ova kula je zauzeta,“ povikala je.

„Znam da jeste,“ odgovorila je druga princeza, „A da li si ti?“

„Oh! Ne…ja nisam!“

Iako dragocene, ovakve priče su još uvek underground, što znači da ih na kraju pročita mali broj ljudi. Sa TV serijama je drugačije, posebno ako su nastale pod kišobranom velikih streaming servisa kao što je Netflix – više publike znači i veću vidljivost.

Young Royals tu vidljivost obilno hrani, a može da se posmatra i kao moderna bajka – tu je princ, tu je njegov siromašni ljubavnik Simon. Istina, Simon ne pristaje na poniženja kao što je to onomad činila Pepeljuga, već zahteva svoje mesto u svetu. Upravo nam je takav junak bio potreban – mladi gej muškarac koji ne pristaje na kompromise.

Ljubav između Wilhelma i Simona je od početka nespretna, što je čini stvarnijom. Čak su i scene seksa smotane, što je dragoceno u vreme kada filmske kamere fabrikuju laži o savršenstvu. Što je još važnije – opterećena je homofobijom, tako da ne poriče realnost u kojoj mržnja i dalje uništava živote kvir građana. Istina, ta homofobija je ovde više sukob s tradicijom i potrebom da naslednik prestola ima potomstvo, nego što je deo opšte atmosfere.

Junaci, pa i oni sporedni, na homoseksualnost gledaju kao na nešto prirodno – kada se sazna za ljubavnu aferu prestolonaslednika i mladog Simona, ostali učenici o tome ne govore s gađenjem, već raspravljaju o tome ko će biti surogat majka, a to je revolucija.

Još važnije od toga je ponašanje roditelja, koji su baš ono što bi roditelji trebalo da budu – podrška. Čak je i kraljica nežna dok ističe da se pravila moraju poštovati – prestolonaslednik nema pravo da samostalno bira partnera. Priča zbog toga podseća na teme koje su potresale kraljevske porodice u stvarnom životu, ali ide i korak dalje – prinčevima daje pravo da (bar donekle) biraju prinčeve.

I Simonova majka stoji kao stub protiv homofobije – scena u kojoj teši svog gej sina sigurno će biti lekovita za sve one koji to nikada nisu doživeli. Nema u tome ničeg spektakularnog – majke i očevi se ovde ponašaju onako kao bi obični ljudi trebalo da se ponašaju prema onima koje vole, čak i kad su različiti. Takva podrška je jedan od osnovnih uslova za zdrav život koji ima smisla.

U priču se odlično uklapa i soundtrack, na prvom mestu pesma Revolution koju izvodi Elias:

„[Verse 1]

Falling

We are falling now

Words written down

They are falling now

 

[Pre-Chorus 1]

But the lies, they will hurt you

Hold on

Human kindness desert you

Hold on

[Chorus]

Let's start a revolution

How beautiful it is

Let's start a revolution

How beautiful it is (revolution)

 

[Verse 2]

Running with a crown on your head

A resolution

Written on your hands

 

[Pre-Chorus 2]

And the lies, they will hurt you

No more

Human kindness desert you

No more

 

[Chorus]

Let's start a revolution

How beautiful it is

Let's start a revolution

How beautiful it is (revolution)

[Bridge]

City's on fire but it's beautiful

Revolution

City's on fire, won't you burn it all?

Revolution

City's on fire but it's beautiful

Revolution, revolution

(oh, oh, oh, revolution)

(oh, oh, oh, revolution)

(oh, oh, oh, revolution)

(oh, oh, oh, revolution)

 

[Chorus]

Let's start a revolution

How beautiful it is

Let's start a revolution

How beautiful it is (revolution)

 

[Outro]

(oh, oh, oh, revolution)

(oh, oh, oh, revolution)

(oh, oh, oh, revolution)

Ni ostale numere ne zaostaju, ali je Revolution nešto poput poslednje reči u već savršenoj rečenici: hajde da započnemo revoluciju, peva Elias. Young Royals upravo to radi, jer je svaka epizoda mala revolucija za kvir tinejdžere, ali i za one malo starije – posebno kada Simon kaže „Ne pristajem da budem bilo čija tajna“. Možda će ta rečenica uskoro odjeknuti na porodičnim okupljanjima širom sveta, u crkvama i hramovima, pa i na dejting aplikacijama na kojima još uvek vladaju diskretni i obezglavljeni.

Oceni 5