Zatvorenik u dvorištu tamnice
Bela Hamvaš

Photo: blogspot.com/

Princip nosi crnu svešteničku odeću

Toro

 

Zrela voćka

iznad glave tvoje.

- Na pašu! Dosta ste sena pojeli!

Tačno moj slučaj, pomislio sam, kada sam ovu rečenicu pročitao. Toro, iako mu je ime francusko, živeo je u Severnoj Americi i pisao na engleskom. Ime mu se nalazi u svakom iole vrednom katalogu, jer je Valden doživeo više od stotinu izdanja. S razlogom. Treba zamisliti ovog čoveka u najboljim muževnim godinama, iako je posvršavao ozbiljne škole, kako jednog dana okreće leđa civilizaciji, zapućuje se u divljinu, gradi kuću od balvana, lovi, peca, seče drva, ore, i sam provodi cele dve godine. To je Valdenova tema, i po tome se vidi da u svetu jedva da i postoji privlačnija knjiga. On je stvarno znao šta znači: Na pašu! Dosta ste sena pojeli!

Inače na svakoj stranici ima ponešto o čemu vredi razmišljati. Na jednom mestu kaže: „Nauka laže. Svaka stvar je ništavna ako se pogleda ispod mikroskopa. Zamisli čoveka, konja, pticu u desetohiljaditom uvećanju.” Zar nije sjajno? Ili ovo: „U svakom dostojanstvu ima nešto od talasanja sfera.” Ko to ne razume, on ne zna šta je more i šta je vetar. Zatim: „Iza velikih dela nalazi se beskrajna dokolica, kao iza sveta beskrajan prostor.” Kao da je za mene pisano i toga se ne bih odrekao ni za kakve pare. Za umetnika kaže: „Ako umeš da kažeš što nikada nećeš čuti, ako umeš da napišeš što nikada nećeš pročitati.” O istoj temi: „Umetnik treba lako da radi, isuviše mnogo rada pokvari umetničko delo.”

Na kraju samo još dva citata: „Istorija se isto tako malo sme kritički gledati, kao i jedan predeo.” To je jedan. Drugi mi je još više potaman: „Sasvim je čudno što se i u najbeznačajnijim stvarima svakodnevnice nalaze upućivanja na natprirodno.”

Pokušao sam da u dve odrednice imitiram Toroa na taj način što iz njegovih dela preuzimam određene paragrafe, ideje i reči. Uživam u tome što sada ne pravim razliku između svoga i tuđega. Ovaj put, velim, neka bude sasvim svejedno ko je ovo pisao, Toro ili ja.

 

Šetnja (Walking)

Tokom celog života susreo sam se samo s jednim, ili dva čoveka koji su se razumevali u umetnost šetnje, one štenje koja je genijalnost, one koja je, tako reći, sveto lunjanje. Engleska reč sauntering, koja isto to izražava, starog je porekla. Nastala je u ono vreme kada su mnogi - u srednjem veku - špartali drumovima, živeli od milostinje, i hodočastili u Sainte Terre, Svetu zemlju. U Svetu zemlju su išli ovi Svetozemaljci, ovi suntereri, sveta lunjala.

Ima pak onih koji saunterer tumače od sans terre, što znači bez zemlje, bez domovine, u dobrom smislu onaj ko nema doma, jer mu nije ni potreban, jer se na svakom mestu oseća kao kod svoje kuće. To je tajna uspešnog lunjanja. Onaj ko sve vreme sedi kod kuće još može biti najveća skitnica na zemlji; ali lunjalo manje skita od krivudave reke koja vredno traži najkraći put ka moru.

Svaka šetnja je krstaško hodočašće, mi šetači smo krstaši strasnog srca. Ako možeš da ostaviš oca, majku i braću i sestre i ženu i decu svoju i prijatelje tako da ih više nikada nećeš videti, ako namiriš sve dugove, napišeš testament, dokrajčiš sve svoje nedovršene poslove, slobodan si i spreman si da kreneš u šetnju.

Moji poznanici često kažu kako bi voleli kad bi umeli da lunjaju kao ja. Ova sloboda, bezbrižnost, nezavisnost ne može se kupiti ni za kakve pare. Da bi čovek umeo da šeta, to je dar, i to dar neba. Ambulator nascitur, non fit. Čudim se što već popodne, kada je svako pročitao sve novine, na ulicama ne zavlada opšta gužva, i što se ljudi ne rasprše na sve strane sveta da malo proskitaju.

Šetnja nema nikakve veze s onom higijenskom askezom koju ljudi praktikuju iz zdravstvenih razloga. Svakodnevna šetnja je avantura dana. Čovek odlazi izvoru života. Kada putnik zapita Vordsvordovog slugu, koja je radna soba njegovog gospodara, dobija odgovor: Ovo ovde je biblioteka, radna soba je, pak, iza kapije.

Šetnja je najbolja kad čovek krene bez primisli, tek onako bez šešira i kaputa, a vrati se uveče ili noću. Naravno, to je moguće samo leti, a to je klasično doba šetnje. Zimi pripreme, odevanje sve zagorčava. Mnogi pokušavaju da povežu sa sportom. Nisam pristalica. Teške cipele, tople čarape, debela košulja, rukavice, džemper, vreo čaj, paziti na vreme. Priprema za jedan skijaški izlet traži gotovo isto toliko obazrivosti kao pljačka banke.

Naročitu čar ima ako čovek krene u šetnju prema istoku ili prema zapadu. Ako krenem prema istoku, onda se približavam mestu gde sunce izlazi, gde je začelo. Prema zapadu čovek ide ka vrtu Hesperida. Zapad je podneblje misterija i poezije.

Puteve je najbolje izbegavati. Put na koncu vodi u politiku. Ako čovek šeta dovoljno ili ako se popne na brdo i pogleda naokolo, s čuđenjem primećuje kako je malo puteva u predelu.

 

Bez principa (Life without principles)

Da bi čovek živeo lepim životom, raspoloženje treba da mu je čisto; da bi mu raspoloženje bilo čisto, treba dobro da vari; da bi dobro vario, treba da šeta; da bi dobro mogao da šeta, treba da živi bez principa.

Celu glupu strku za novcem, uzbuđenja dnevnih listova, politiku Toro smatra ne samo grešnom praznovericom. Sve to, kaže kao neki Kinez, nije praktično. Praktično je ono što je korisno. A korisno je lepo živeti; za to je potrebna čistota raspoloženja, a za to treba dobra probava, a za ovo, pak, šetnja, i konačno za ovo treba da čovek nema principa.

Principi su najnepraktičnije stvari na svetu. Ako neko kaže: demokratija pomaže čovečanstvu na njegovom putu prema miru, svet se smesta preokrene. Razume se, i onda ako se kaže: treba se boriti protiv demokratije. I onda ako se kaže: svako se svakog dana mora umiti, ili: svetom treba da vladaju samo ćelavi, ili: iz metodičnog poznavanja izvire znanje. Ovakav princip čoveka lišava radosti bezbrižne šetnje, a ako nema šetnje, nema dobre probave, ako nema dobre probave, nema čistog raspoloženja, ako nema čistog raspoloženja, propao je lepi život.

Ranije sam pisao nešto, gde sam na najodlučniji način pospešivao neki uvid. Nemnogo potom izjavio sam da je uvid suvišan. Neko me je upitao: kako je moguće da se tako brzo odričem svojih principa? Poželeo sam da mu odgovorim: principi su dobri da ih se odričemo. Samo zato nisam odgovorio jer sam znao da je i to princip, i najispravnije je ako ga čak i ne poreknem.

Drugom prilikom veoma me je obradovala jedna Geteova misao. Ovako glasi: nije dovoljno ako za svoje prijatelje žrtvujemo život, treba za njih da se odreknemo i svojih principa.

Mislim da je princip za modernog gradskog čoveka, takozvanog civilizovanog čoveka isto što i fetiš za Indijanca ili crnca. Surogat duše. Plaši se da će izgubiti dušu. Treba je negde sačuvati, i skriva je u čvrsti princip kao Indijanac u mani, crnac u fetišu. Zato su principi opasni i zato su u stanju da poremete i varenje, jer su puni mane, odnosno duše. Samo primitivan čovek ima princip. Jadnik, ne zna da je negde zatvorio svoju dušu. Sam sebe lišava slobode. I kako može da se šeta čovek bez slobode? Jedino da se vrti u krug kao zatvorenik u dvorištu tamnice. Tako se šetaju ljudi po gradskim ulicama neprekidno u krug oko sopstvenih principa.

Radikalan način odvikavanja od principa jeste njihovo ismevanje. Bez izuzetka svaki princip, svakog čoveka vernog principu, pa čak i samog sebe. Principi sve mogu da izdrže, čak i mučilište. Ne samo da izdržavaju, trijumf principa je upravo lomača. Jedino se plaši smeha, ali njega baš jako. Zato ako neko nešto tvrdi veoma ozbiljno, najbolje mu se smejati u oči. Svako drugo rešenje je samo polurešenje.

Kako čovek da prepozna princip? Po odeći. Princip, molim vas, nosi crnu odeću, sveštenički talar, dostojanstveno se kreće, ima sladunjav glas, i uvek vrši objavljenja. Eto, na primer, principa čiji je naziv: „Radnici održavaju svet”. Stavite mu na glavu dečji venčić od maslačka, obesite mu oko vrata zvonce, u ruku mu stavite lutku, potegnite ga za dugmad talara i viknite: Uja! Ti predstavljaš radnike? Videćete da će se princip zarumeneti od besa. Protestujem, reći će, što se podrugujete ovako ozbiljnoj gospodi. A vi, molim vas, smireno uzmite kredu, na leđa crnog talara ispišite lepim čitljivim slovima: Magarac na prodaju. Princip će se razbesneti i počeće da se dere. Ne plašite se. Predložite mu da se igrate malo crvenih rukavica.

Pa to je nihilizam! Nije, molim vas, reći će Toro, i nihilizam je princip.

*Prevod s mađarskog: Sava Babić

Oceni 5