TV serija "Scenes from a Marriage" (2021)
Scenes from a Marriage 1

Photo: Jojo Whilden/HBO

Prizori iz traumatičnog života

Da Oscar Isaac nije početkom septembra na festivalu u Veneciji ljubio unutrašnji deo nadlaktice Jessice Chastain, možda u ovom odsudnom trenutku niko ne bi gledao Scenes from a Marriage. Bilo da je to deo propratnog marketinga, dokaz neporecive hemije između kolega čije prijateljstvo datira još od studija, ili pak i jedno i drugo, čini se da se više govorilo o tome nego o samoj seriji. HBO ju je, tradicionalno, emitovao jednom nedeljno, a interesovanje je, izgleda, opadalo kako je vreme odmicalo, da bi se ponovo aktiviralo nakon poslednje epizode. U međuvremenu su se pojavili novi TV hitovi, nešto dinamičnije i zaraznije, što bolje drži pažnju i lakše se prati.

Nije ova serija intelektualno zahtevna ili naporna, mnogima je poznato o čemu govori i čime se bavi, no možda je baš to ono što ljude odbija. Gledaoci žele eskapizam bez neprijatne tišine i lomova, ne žele da gledaju određene verzije sebe na ekranu (uglavnom bogatije i bolje stilizovane), možda su sve to prošli ili ne bi da se suočavaju sa sopstvenim emocijama. S druge strane, ima tu i snobizma u hvaljenju samo Bergmanove verzije iz 1973. i odbacivanju amerikanizacije svega evropskog, autentičnog...

Istina je da su novi Prizori iz bračnog života sasvim uspela adaptacija onih starih, da je odlično to što su uloge zamenjene, da su osavremenjeni tamo gde je bilo zgodno i neophodno, a ostali svevremeni, zadržavajući ono nepromenljivo. To je ono što vekovima boji međuljudske odnose, teško dokučivo, ali intrigira uvek i dobro funkcioniše u svakoj epohi. Zato je za ovakve duodrame bitno imati kvalitetan glumački i scenaristički materijal, nakon čega se sve ostalo uklapa kako treba.

Hagai Levi kao kreator serije uspeo je u svojoj nameri, a Jessica Chastain i Oscar Isaac suvereno nose čitav projekat. Jasno je to još od metaokvira koji postavljaju – epizode uglavnom počinju dolaskom glumaca na set, kada vidimo i čitavu ekipu pod epidemiološkim maskama, kao i datum snimanja, scenografiju... Iluziju svesno ruše, stavljajući nam do znanja da je to show glavnog glumačkog para, da su oni u centru i da su tu da nam pokažu šta sve znaju i umeju. A upravo zahvaljujući njihovom talentu i uzajamnoj hemiji bivamo uvučeni u priču, potpuno zaboravljajući one metafikcionalne momente i činjenicu da je sve to samo igra.

Žele da nam pokažu koliko nas se sve to zapravo tiče, a i koliko su genijalni u svom poslu. To rade od prve do poslednje scene, do samog kraja, kada nas vraćaju u pomenuti okvir i naizgled izlaze iz lika. To su radili i na venecijanskom festivalu. Napravili su predstavu u kojoj se stvarnost i fikcija mešaju, gde se preispituju granice prijateljstva, ljubavi i privrženosti; napravili su predstavu unutar same serije, potom na crvenom tepihu i svim ostalim promotivnim aktivnostima.

Mogućnost monogamije kao jedna od glavnih tema nametnuta je od samog početka, još i pre emitovanja. Najpre u Veneciji, gde iza kulisa stoje partneri glavnih glumaca i sa osmehom ih posmatraju, a potom i u prvoj epizodi, kada se preispituje tradicionalni brak, ali i poligamija i pitanje koliko je ko zapravo spreman da pristane na sve, samo da bi zadržao tu jednu bitnu osobu. Da li to podrazumeva i otvorenu vezu, i razvod, i svađu, sve osim zajedničkog života? Da li je paradoks velike ljubavi koja opstaje samo u nekoj vrsti odsustva - nerešiv? Chastain i Isaac žele da ih gledamo, da im verujemo i da se pitamo – šta dalje, a i – čemu sve to.

Možda odgovor na poslednje pitanje nikoga ne bi zadovoljio, možda 2021. nije idealna godina za analiziranje privatnih problema bez uključivanja šireg konteksta; možda u tom slučaju želimo samo laganu zabavu, a ne sirove emocije ljudi zagledanih u sopstveni pupak. No, njemu se pre ili kasnije vratimo, pa će i ovi Prizori izdržati test vremena. Odgovore, izvesno, nikad nećemo dobiti, ali može biti da je u pitanjima ključ.

Oceni 5