Prljavi pokvareni milijarderi

Serije

Succession (druga sezona, 2019)    

Budući da je u oštroj konkurenciji upravo osvojila nagradu Emmy za najbolju dramu, Succession je svakako serija koju ne bi trebalo propustiti. Prva sezona potpuno je zaludela gledaoce, ostavljajući ih u šoku i neverici, dok je druga zacementirala uspeh ove HBO drame i etablirala je kao jednu od najboljih proteklih nekoliko godina.

Empatiju ostavite ispred vrata, na bezbednoj epidemiološkoj udaljenosti i prepustite se ovoj seriji koja zaista nudi posebno iskustvo jer - nećete voleti nikog, niti će vam iko biti simpatičan, možda ćete eventualno žaliti jednog lika prvih nekoliko epizoda, ali i to će proći... Ni prema kome nećete, niti bi trebalo da osetite empatiju, niko vam se neće svideti; svi su pogani, odvratni, beskrupulozni, jezivi... To im je zajedničko, međutim, načini na koje dolaze do toga potpuno su različiti i to je ono što fascinira koliko na planu scenarija i glume, toliko i na ljudskom nivou. Zlo i pokvarenost imaju toliko lica da je to neverovatno, uzalud se nadamo da nije i istinito.

Iako je Jeremy Strong sasvim zasluženo osvojio Emmyja za ulogu Kendalla u ovoj seriji, Matthew Macfadyen je apsolutno genijalan. Njegov lik je toliko odvratan, tupav i smotan, ali prepun ljubavi prema rođenoj ženi koja ga šikanira (takođe sjajna Sarah Snook) da taj unutrašnji konflikt ličnosti i osećanja može da odigra samo Macfadyen.

Criminal: UK (druga sezona, 2020)

Stigla nam je i druga sezona sjajne serije Criminal: UK, a uz odličnu glumačku postavu, te scenografiju koja je svedena, ali više nego dovoljna.

Već nakon prve sezone se komentarisalo kako serija funkcioniše u vrlo ograničenom prostoru, budući da junake pratimo samo dok su u sobi za ispitivanje. Tako je i u drugoj sezoni, u kojoj je baš sve na svom mestu. Tu su glavni junaci – inspektori, te „gosti“ – oni koji su osumnjičeni, ali poriču da su počinili zločin. Kroz odlične dijaloge slučaj otkrivamo postepeno, sve dok ne kulminira u kajanje, ili bilo šta drugo što dolazi nakon spoznaje da se nema kuda.

The Stranger (Quibi, prva sezona, 2020)

Ne odustajemo od kratkog Quibi formata. Epizode su savršene za one koji nemaju mnogo vremena, te jedna epizoda traje najviše osam minuta.

Stranac u noći nije ništa novo, ali nas ovaj plaši, budući da mu glavna junakinja ne može ništa. Bar u početku. Uopšte nije lako da se tenzija izgradi i održi u ovako kratkom formatu, ali su autori ovde to uspeli. Serija je pored toga vrlo dobra i zbog sjajnog glumačkog para, koji jurnjavu mačke i miša pretvaraju u nešto još krvoločnije.

Iako nije sve savršeno, spremni smo da oprostimo CGI čopor šakala, a zbog toga što je sve ostalo zanimljivo.

Film

Headshot - Fon tok kuen fah (2011)

Okrećemo se tajlandskom filmu, najpre zbog toga što se filmskom trakom najbrže putuje kroz svet.

Tul je plaćeni ubica, što znači da je stalno pod stresom. Da stvar bude gora, tokom jedne misije bude upucan u glavu. Kada se probudi iz tromesečne kome svet je okrenut naopako, u prenesenom značenju, ali i bukvalno. Budući da nije siguran da li je problem medicinski ili, pak, pitanje karme, glavni junak počinje da preispituje svoju profesiju.

Iz ove priče stoji jedan od najboljih tajlandskih reditelja - Pen-ek Ratanaruang, a ništa manje bolji nisu ni njegovi malo stariji radovi - Last Life in the Universe i Nymph.

The Dead and the Others - Chuva é Cantoria na Aldeiados Mortos (2018)

Sa Tajlanda se selimo u Brazil, u krajeve u kojima još uvek vladaju stara pravila, ali im se modernost sve više približava.

Petnaestogodišnji Ihjãc je mladić iz naroda Krahô. Žive na severu Brazila i poštuju stare načine. Mladić je upravo zbog toga dužan da organizuje posmrtnu gozbu za oca, a kako bi duh pokojnog roditelja mogao da se preseli u svet mrtvih. Ihjãc ipak odbija plemensku dužnost i beži u grad, gde shvata šta znači biti manjina u savremenom Brazilu.

Reditelji João Salaviza i RenéeNader Messora donose nam sjajnu dokumentarnu dramu sa etnografskim motivima, te nas uče o dalekim narodima koji se guše pod pritiskom većine.

A Monster with a Thousand Heads - Un monstruo de mil cabezas (2015)

Kada osiguravajuće društvo odbije da joj isplati sumu koja joj je neophodna da bi spasila muža, Sonia Bonet uzima stvar u svoje ruke. Tako počinje dirljivi triler o trci sa vremenom, te borbi za opstanak u svetu koji razume samo poslovne ugovore.

U ratu protiv birokratije glavna junakinja je gubitnica sve dok se ne naoruža, pa se postavlja pitanje da li je sila opravdano sredstvo u borbi protiv sistema. Oni koji su bar jednom bili očajni sigurno će potvrdno odgovoriti na ovo pitanje, ali je jasno da zbog sile često stradaju i nevini.

Knjige

Pismo za Estebana i druge priče

Kratke priče nastale u okviru konkursa Cvet moje tajne pojavile su se u obliku zbirke i nude svež pogled na savremeni kvir život.

„Pisana poetskim stilom, ali bez imalo patetike, priča Pismo za Estabana otkriva onaj skriveni svet, svet običnih ljudi koji retko kada dobiju priliku da se o njima napiše roman ili snimi film. Autor priču smešta na marginu, možda i najboljeg, Almodovarovog filma Sve o mojoj majci, otkrivajući nam fragmente Estabanovog života. I ne samo njih. Priča se bavi potencijalom koji skriva svaki život, u ovom slučaju tragično okončan, budeći u čitaocu želju da ne odustane i da ne propusti nijednu priliku. “Pismo za Estabana” na najbolji način povezuje filmski svemir Pedra Almodovara sa običnim, ponekad, banalnim i možda manje zanimljivim, ali svakako životom vrednim življenja.“

Andre Žid „Pastoralna simfonija“

Na internetu se svašta može pročitati, pa i to da je Pastoralna simfonija „najlepši Židov ljubavni roman u kome se protestantski sveštenik očajnički bori protiv iskušenja zabranjene ljubavi“. Pored takvog opisa, ni „Ptice umiru pevajući“ vam neće teško pasti, ali ni o kakvoj melodramatici nema ni govora u ovom teškom, turobnom, tragičnom Židovom romanu. Uprkos svim opisima, a onom koji upućuje na ljubić naročito, Pastoralnu simfoniju treba bar jednom pročitati. Nikad tek nekoliko desetina stranica vam neće teže pasti.

Pesma

Bruce Springsteen – Letter to You

The Boss se vraća ne samo s novom pesmom, već čitavim albumom koji bi trebalo da se pojavi 23. oktobra, godinu dana nakon Western Stars.

Dok ne poslušamo svih 12 novih pesama, tu je vodeći singl Letter to You koji najavljuje istoimeni album.

Nostalgija

Vertigo (1958)

Odlučili smo da se posvetimo Alfredu Hitchcocku, te da u nekoliko narednih nastavaka podsetimo na sve njegove filmove.

Vertigo je odavno kultni film, te o njemu ne mora mnogo da se govori.

Dokumentarni film

Werner Herzog Eats His Shoe (1980)

Od jedne neobične večere nastao je kratki film, a Werner Herzog je pojeo kožnu čizmu zbog opklade koju je imao sa kolegom Errolom Morrisom. Film je o „hrani“, ali dolazi i kao podrška za sve filmske umetnike, posebno one koji ne veruju u sebe.

Biti „odrastao“ i „normalan“ nije smisao života.

Grizzly Man (2005)

Još jednom Herzog, ovoga puta kao reditelj priče o čoveku koji je živeo i umro među grizlijima.

U paru sa snimcima koje je za života napravio Timothy Treadwell dolazi Werner Herzog, te njegovi komentari koji od priče prave celinu. U pitanju je dokumentarac koji je obavezna filmska lektira – priča o životu i smrti, neprirodnom u prirodi, nasilju koje se trpi u divljini, te sukobu sa civilizacijom.

Video igre

Crystal Caves HD: Rimejk igre iz 1991. godine

Igra Crystal Caves se prvi put pojavila 1991. godine, a radilo se o 2D platformi koja je nudilo ono što se u to vreme nazivalo „shareware epizodama“.

Pre interneta se nije lako dolazilo do video igara. Kada se rodio CD nastala je i nova era gejminga, pa su u radnjama mogli da se nađu diskovi sa naslovima poput „1001 Free Games“. U natpisu koji se jedva video golim okom objašnjavano je da je u pitanju shareware demo, što znači da je sadržao samo jednu epizodu neke igre, a za ostatak je moralo da se plati.

Crystal Caves je bio jedna od ovakvih igara, a danas dobija rimejk. U trejleru može da se vidi da i dalje podseća na igre iz devedesetih godina prošlog veka, mada više na one iz 1995. godine. Pretpostavlja se da igra neće privući one koji je u prošlosti nisu igrali, ali ipak stiže na Steam, pa ostaje da se vidi koliko su mlađe generacije imune na nju.

Nešto između

Love Life (prva sezona, 2020)

Ništa suštinski lošeg i negledljivog nema u ovoj seriji, ali ima dosta klišea, predvidivog i, nakon silne kilometraže i tropa romantičnih komedija – sterilnog. Radnja se, dakako, odvija u Njujorku. Glavna glumica je, naravno, predivna i preslatka (a kako drugačije kad je igra Anna Kendrick), njen lik taman toliko pogubljen da nam bude simpatičan, a dovoljno i vizuelno prihvatljiv, pametan i odmeren da bi nam bio privlačan. Ona nas vodi kroz svoje ljubavne avanture, veze i vezice poput Teda iz How I Met Your Mother, samo što ona traži oca budućeg deteta i ljubav svog života u ludom gradu koji nikad ne spava. Ne sumnjamo da će se usrećiti i da će na kraju sve biti u redu. Kao što je manje-više u redu tokom cele serije. Nema iznenađenja, nema ničega novog, dramski sukob se sporadično pojavljuje, ali nije negledljivo. Ako vam treba soundtrack za usisavanje ili pranje sudova – Love Life nije loš izbor.

*Kontrapreporuke

Sweet Magnolias (prva sezona, 2020)

Ova serija, za razliku od Love Life koja nije loša za usisavanje, nije dobra ni za kakav kućni posao, pozadinsku belu buku ili bilo šta slično. Toliko je dosadna, predvidiva, loše napisana i rađena za Hallmark publiku, da to boli!

Uprkos tome što svakog trenutka čekate da se klišetirani dijalozi pretvore u sopstvenu parodiju, to se neće dogoditi, jer ova serija uzima sebe isuviše ozbiljno. Ona je kao Hallmark božićni film samo što je vreme radnje bajkovita jesen. Likovi su osmišljeni po sistemu kvota – tri najbolje drugarice, od kojih su dve belkinje, jedna crnkinja, dve mršave, a jedna debela, sve tri porodično i karijerno situirane. Pratimo razvod jedne od njih – sva opšta mesta koja mogu u vezi s tim da vam padnu na pamet naravno da u ovoj seriji postoje. Isto tako, sasvim očekivano je da je drugarica one koja se razvodi – advokatica koja ne gubi, stroga, ali pravična.

Ima tu i nešto težih priča o alkoholizmu, prošlosti koja preti da se razotkrije i sličnih nebuloza upakovanih u još nebulozniji paketić. Sve na šta vas podseća naslov – upravo je takvo – sladunjavo, kičasto, razliveno do besmisla, kao naziv omekšivača za veš ili parfema iz kataloške prodaje. Odvratno!

Treba li reći da je obnovljeno za drugu sezonu?! Jer, zašto bi Netflix pazio i mazio serije poput Messiah koje donose samo kontroverze i nevolje?! Dobre serije se otkazuju „zbog korone“, a nama ostaje da se gušimo među magnolijama.

Ratched (prva sezona, 2020)

Ko što reče neko na internetu – ovo je nešto kao najgora sezona serije  American Horror Story. I u pravu je.

Young Wallander (prva sezona, 2020)

Neuverljivo i dosadno. Dosadno i neuverljivo.

#Alive (2020)

Ovaj filmić može da se gleda, ali je u eri priča o zombijima za dobar film na tu temu potrebno mnogo više.