Prohromske kvočke nose sezonska jaja

Imao jedan majstor limarsku radnju. Majstor se zvao Đoka Kurdžon - meštani tvrde da je nadimak dobio posle operacije izvesnog organa - ali je više voleo da ga zovu Žoržo, pošto je sebi u glavu utuvio da je to otmenije, te da neodoljivo liči na jednog glumca ili baletana... nije baš mogao da se seti. Pravio ti je taj oluke sa raznim krivinama, levim i desnim, kukama i matrakukama. Pravio je i one plehane pevce od lima sa strelicama, baš kao što su galski petlovi koji na vetru ponosno pokazuju sve moguće pravce sveta. Kojima bi kuća mogla da krene ako jednog dana bude smak tog istog sveta, najverovatnije u vidu potopa. Majstor je bio ubeđen da mi zapravo živimo u to drugo po redu, prepotopsko doba. Proizvodio je i čunkove i furune, korita, lončiće, buriće i još sto čuda, ali su ga u toj trci tehnološki preticale kolege koje su pravile proizvode od plastike, specijalnih karbonskih vlakana, termometalnih poliuretana, titana i drugih materijala. A i pevce su ljudi sve manje stavljali na krovove, ubeđeni da je smak sveta individualna stvar i da je on već odavno počeo. Kako gde i kako za koga.

Pošto je majstor, sem manuelnih veština, u pojedinim moždanim budžacima raspolagao čitavim sistemima ideja, među kojima su dominirale ideje pronalazačke, izdvoji on tako jednu ideju iz tog krša i reši da je realizuje. Dakle, pored dara majstorskog i estetskog, imao je taj još i osobinu vrlo korisnu, odnosno praktično-merkantilističku. Pa ti tako reši da od inoksa, umesto plehanog pevca sasvom suvišnog, napravi kokošku-kvočku koja bi pri tom nosila jaja za specijalne svrhe i namene. Prionuo je na rad udarnički, nekoliko dana i pogotovu noći - u tajnosti - i od inoksa napravio kvočku, neizrecivo blistavu i zanosnu. Pustio je onda tu sjaktavu kokoš u avliju iza kuće punu metalnog otpada, po kojoj su je stali vijati pomahnitali pevci, koji su se sjatili sa svih strana. I posle nekog vremena, hip - hop, majstor se krišom prišunja u leglo kad tamo dva krupna jajeta zelene boje. Tu ti se on prvo baš zabezeknu, udari se šakom po čelu, zastade... pa u šupi poče da igra kolo, prevlačeći prstima po prsima kao da svira harmoniku „dugmetaru“. Kasnije se kokoška sita nanosala jaja.

Valjda stoga što je bilo proleće, prva jaja su bila u nijansama zelene. Neki kažu da je to boja sa najvećom paletom nijansi. Leti su bila narandžasta, verovatno zbog čestog narandžastog meteoalarma, s jeseni bogata paleta žute, a zimi bela, bela, kao šne od belanca od koga se prave šnenokle. Za uskrs, i po julijanskom i po gregorijanskom kalendaru, bez greške, jaja svakojaka, šarena, miksevi od dotad gotovo neviđenih boja, ukrašena apstraktnim minimalističkim crtežima. Priča možda izgleda neverovatno, nekima će se učiniti bez veze, možda čak glupa, ali stvar je u tome što su pored direktnih interesenata koji su se neposredno uveravali kupujući i konzumirajući jaja, čak i reporteri raznih medija bili u delirijumu objavljujući vest kako je jedan majstor iz sela Vrmdža kod Soko Banje, po imenu Žoržo, napravio kvočku od inoksa koja nosi raznobojna jaja, u svim mogućim nijansama.

Proizvod je bio propisno zaštićen i osiguran, a već su se pronosile vesti kako specijalna jaja leče gotovo od svih bolesti i otklanjaju sve mane kao što su ćelavost, mucanje, nizak rast, previsok rast, muška ćosavost, ženska maljavost, atrofija mozga i testisa, vrljavost, (pre)potencija, moralno i druga ludila, trabunjanje na javnim mestima u treznom i pijanom stanju, itd.itd. I tu je onda sve otišlo do đavola i zoologija sa embriologijom, fiziologijom, morfologijom,, fizika i genetika... I što je najgore, logika, Aristotel i Lajbnic...

Jer se ama baš niko nije pitao kako metalna, mehanička kvočka, faktički robot, umesto prohromskih, inoks, titanijumskih, molibden ili jaja od volframa ( neki njeni delovi su bili baš od tih materijala ) nosi jaja sa klasičnom ljuskom koja se sastoji od kalcijuma i 27 drugih minerala i to u svim nijansama boja godišnjih doba? I pritom je taj sastav ljuske gotovo 100% identičan sastavu ljudskih zuba...Koji su sad deo neke druge priče.

Avgust 2021.