Beleške uz ratovanje: Igmanski marš
Koča Popović

Photo: wikimedia.org/

Proleteri su pokazali nesalomivu volju

Iz Dnevnika

Iz Šahbegovića — pošao 20. januara uveče; iz Sjerjevića — pošao 21. januara uveče i ujutro došao u Imamoviće (Bijele Vode i Pjenovac) [25]; iz Imamovića pošao u podne 24. januara i uveče stigao u Gajeve; iz Gajeva pošao noću i u zoru došao u Visočicu 25. ujutro; iz Stublina pošao 25. posle podne i noću stigao u Grabljive njive 26. januara; ka Igmanu — pošao 27. januara uveče.

Uz Dnevnik [26]

Na jug je otišao i Vrhovni štab i bili smo obavezni da sa njim uspostavimo vezu. Pretpostavljao sam da ćemo iznenaditi neprijatelja.

Neprijatelj je pokazao izrazitu nadmoćnost na Bijelim Vodama i Pjenovcu — napadao je sa severa, istoka i jugoistoka. Dobijene informacije su ukazivale da nas neprijatelj čeka u zasedama, ako krenemo na zapad. Na jugu je Sarajevo — jak garnizon! Znači, opkoljeni smo! Kuda poći? Čekati da nas jake neprijateljske snage napadnu — nije dolazilo u obzir. Razmišljao sam o svim mogućnostima. U Sarajevu garnizon je bio jak, ali tamo nas ne očekuju, jer misle da smo dobili jak udarac, razbijeni i slabi, te da ćemo pre bežati nego napadati. Brzo je sazrela odluka — na jug! Pored Sarajeva! Politički komesar Fića se odmah složio. Članovi Glavnog štaba za BiH bili su oduševljeni odlukom, tražili su da se odmah sprovede — lako je sprovodljiva. Bilo je čak i takvih optimista koji su smatrali da se u jednom maršu može iz sela Gajeva preći Sarajevsko polje i Igman. [27]

Trebalo je preći Sarajevsko polje, reku Bosnu — planinu Igman i uspostaviti vezu sa Kalinovačkim partizanskim odredom!

Razmišljao sam i o tome: male posade domobrana u Vogošću, Jošanici, Podlugovima, Semizovcu, Reljevu i Blažuju, kao i u drugim manjim mestima biće potpuno iznenađene, uplašene od velike kolone. One se neće upustiti u borbu! Jedino mogu da obaveste garnizon u Sarajevu i da traže pomoć. Pošto je ofanziva bila u toku, pretpostavljao sam, u Sarajevu nema većih jedinica koje bi se brzo pripremile i pokrenule. Ukoliko bi se i pokrenula neka jedinica pošla bi tamo odakle je pozvana, a naša kolona bi to mesto već prošla. Neprijatelju bi ostala mogućnost da nas goni, jer najverovatnije ne bi mogao pretpostaviti da se krećemo po kružnoj liniji oko Sarajeva i da nam prepreci put, odnosno postavi zasedu. Predvideli smo i mogućnost otpora gore pome-nutih posada. Zato je na čelu kolone išao Prvi, crnogorski, bataljon da, u slučaju potrebe, brzo razbije neprijatelja i omogući kretanje kolone. Na začelju je maršovao Treći, kragujevački, bataljon u gotovosti da zaštiti kolonu od eventualnog napada.

Bio sam gotovo siguran da ćemo brže preći Sarajevsko polje nego se neprijatelj pribere i organizuje napad. Predviđali smo sneg, led, klizavicu, hladnoću ali ne u tolikoj meri. Odložio sam marš za jedan dan radi priprema. Malo, ali neizvesnost je bila velika i morali smo raditi brzo. Svi bataljoni nisu dobro pripremili borce za takav marš.

Marš se odvijao uglavnom prema našoj zamisli. Neprijatelj uopšte nije reagovao. Nepredviđenu prepreku predstavljali su mali potok u Sarajevskom polju, temperatura niža od minus 30 stepeni, i na putu uz Igman duboki sneg i poledica. Teško su se kretali i ljudi i konji. Kolona brigade je stigla na Veliko polje u jutro 28. januara i tu su ostavljeni premrzli, a ostali produžili u selo Presjenica, gde su stigli oko podne. Na maršu su promrzla 172 borca, od kojih je šest umrlo. Niko na maršu nije izostao, niko se nije izgubio, ništa od opreme i naoružanja nije ostavljeno.

Vrhovni komandant je pohvalio brigadu »koja je za vreme nemačko-ustaške ofanzive u Bosni izvršila sjajne pokrete po najvećoj studeni i time pokvarila neprijateljske planove opkoljavan ja«. [28]

Kad se sve završilo, bilo je jasno da je brigada mogla ostati na Romaniji! Nemci su prestali sa ofanzivom 23. januara. Bio je to prevelik rizik, ali je takođe bio veliki rizik i ostati na toj teritoriji kada se ništa nije znalo o neprijatelju.

Ipak, Igmanski marš je svojevrsna pobeda. Proleteri su pokazali nesalomljivu volju, izdržljivost, veru u sebe i svoje snage. Igmanski marš mnogo puta je poslužio kao nadahnuće za kasnije iznenadne manevarske podvige u NOR-u, jer je bio podvig do uzvišenosti.

[23] Izveštaj Koče Popovića, A-VII, k. 701, f. 2, d. 36.

[24] Izveštaj br. 37, A-VII, k. 701, f. 2, d. 37.

[25] Mesta u kojima su toga dana vođene teške borbe. — Prim. M. V.

[26] Usmena izjava autora. — Prim. M. V.

[27] To je zabeležio i R. Čolaković — Zapisi iz NOR-a, Zagreb, s. 25-26.

*Odlomak iz knjige “Beleške uz ratovanje”

Oceni 5