Protestno pismo Suzanine profesorke

U rubrici „Singlovi“ objavljenoj u „Džuboksu“ br. 76, dalekog 23. novembra 1979, šest domaćih izvođača suprostavilo se grupama The Queen i Baccara koji su ovde predstavljali međunarodnu zajednicu.

SUZANA MANČIĆ – Mamin Sin/Golub (RTB)

Bezlična plavuša čiji je najveći uspeh u karijeri pojavljivanje na naslovnoj strani jedne domaće revije „za mlade“, umislila je da je ceo svet njen i sa puno optimizma snimila svoju novu ploču. Akcionarsko društvo „Ilić -  Marković - Tucaković“ iznajmilo je Suzani sav potreban materijal za gradnju njenih kula u vazduhu: oprobani disco ritam, tekst koji je i nepismenima razumljiv, aranžman za amatere-početnike, dok je omot-inkarnacija prostačke vulgarnosti – „delo“ anonimnog tipa, kome bi, zbog zalaganja na radu, varijabilu trebalo ukinuti sledećih desetak godina.

U svakom odnosu snaga, slabašni glasić Suzane Mančić nema šta da traži, još manje pesma koja se bez teškoća kvalifikovala na 2076. mesto najgorih singlova svih vremena. Beznadežno, draga moja...

POLEMIKA: Nekoliko meseci kasnije, valjda dok nije otkrila da postoji „Džuboks“ i neki Petar Luković, redakciji se pismom obratila Suzanina gimnazijska profesorka Jelena Marković. Evo šta je 2. februara 1980. „Džuboks“ br. 82 objavio u pismima čitalaca. 

PRAVDA ZA SUZANU: ČAK JE I LEPA, BEOGRADSKO DETE!

Cenjeni uredniče,

Vaš list je isključivo za mlade, pa pošto živim s njima, pročitam ga i ja. U ovom slučaju htela bih da se osvrnem na mišljenje jednog vašeg novinara, koji je, čini mi se bez moralne i novinarske etike. Taj novinar se predstavlja čitaocima kao vrsni poznavlac muzike i njenih pravaca. Uz sve to služi pogrdnim rečima, čak i uvredama!!!

Njegova prepotencija ide toliko daleko da čak i blati ljude. Zar se u novinarstvu dozvoljava takav jezik bez obzira kakav je vaš list i kome je namenjen?! Vaš list uglavnom prezentira rok grupe, vrišteće i bogami sa vulgarnim tekstovima. Vi baš to pružate deci i ujedno ih kanališete, a kome i čemu? No neću ja sada o tome. Ne poznajemo se i sve je deplasirano. Ali, vaš list čitaju baš i oni koji ne žele mnogo da rade, uče! Koji se zanose da uz gitaru, sa par nožica, malo golotinje mogu do neba. Pokušavaju, promaše, a tada ulaze u najgore i svakakve prljavštine.

Inače sam profesor i radim sa mladima, verujte, ovo mi teško pada ali sam morala. U pitanju je moja učenica a, doći će i druge, jer baš o njoj pričam učenicima. Da se sve postigne trudom. Devojku sam pratila do studentskih dana. A, posle čitala o njoj u novinama. Sve u svemu dobar i vredan čovek i sada.

Studira redovno, znači uči. Izdaje ploče, znači i tu radi, putuje i peva. Dobila je prvu nagradu negde napolju, a taj vaš je to ocrnio!

Uzgred rečeno od malih nogu je učila i radila, bila odlična i „Vukovac“. Bila je uvek ličnost. Može čovek sve ovo postići a ne biti ličnost, no, ona je uvek bila ličnost.

Znate li šta je taj vaš novinar (P. Luković – prim P.L.) napisao: „bezlična plavuša“. Tako je počeo, a o završetku da i ne ponavljam.

Pogotovo što je uzeo baš takvu curu koja je ozbiljna i radi savesno svoj posao. Ona je čak i lepa, beogradsko dete! Zar mi ne treba takve ličnosti da negujemo. Skloni smo sve što je tuđe i strano da prihvatamo, reklamiramo.

Ovaj čovek Luković čak svoje kolege naziva „tupavim“, traži pomoć za njih, a ja mislim da je njemu najpotrebnija. Jer čovek koji nema ni za koga lepu reč treba sam sebe da upita gde je on i ko je?

Suzanu sam znala i puno puta se posluživala njenim primerom kada su u pitanju deca. Čitam u raznim novinama o njoj sasvim pristojno se izražavaju i puno je ima na radiju i TV, a dok vaš čovek tako piše!

Mislim da bi trebalo malo da se pozabavite s njim i njemu sličnima. Oprostite, ovo je stvarno problem o kome i vi treba da se pozabavite. Nije samo ona u pitanju, manje više sve je po njemu tako, dok ja mislim da je sve to što on o drugima piše i govori. Leči neki kompleks.

(U potpisu: profesorka Jelena Marković)

LUKOVIĆEV ODGOVOR PROFESORKI JELENI OBJAVLJEN U „DŽUBOKSU“ br. 83: „Kad bih imao ćerku, voleo bih da bude vredna i dobra kao Suzana Mančić“.

EPILOG: Devet godina docnije, na beogradskom festivalu MESAM upoznao sam Suzanu Mančić. Recenziju i polemiku, naravno, nije zaboravila, ali smo se srdačno ispričali i zajedno fotografisali.

TETKA ANA - Džuboks mama/ Srebrna alpina (RTB)

Baš se radujem kad se uverim da naši muzičari imaju svoje uzore – znači to da oni vredno i predano prate rock’n’roll i pažljivo slušaju šta je novo. Gotovo idilično, zar ne?

Ali, Tetka Ana je krenula još dalje. Sudbonosni korak im je odluka da pesmu „The New York Shuffle“ (Graham Parker And The Rumour, album „Stick To Me“, strana B, pesma 1) prevedu kao „Džuboks mama“ i hrabro potpišu Nenada Čurganova kao autora!

Još je hrabrije da ovako mlako, bledo, mlitavo i kilavo predstave numeru koja u originalu deluje vrelo, uzbudljivo, energično – ali, sve mi je jasno: Tetka Ana nije u stanju ni pošteno da ukrade stvar, a kamoli da uradi nešto svoje!

P.S. Kada će Graham Parker da održi koncert u Zrenjaninu?

BOOMERANG – Živjeti iznad tebe barem dan/ Bicikl (RTB)

Jazz rock je u Boomerangu dobio svoje pop ekstremiste, koji se sa uživanjem prepuštaju slaganju vokala, pastoralnim deonicama flaute i ambicioznoj produkciji, koja nema vidljivih nedostataka i tipično domaćih „zvučnih rupa“.

Mada „Živjeti iznad tebe barem dan“ nema ni instant komercijalnih vrednosti – prednost ili mana, shvatite kako hoćete – Boomerang se uzdaju u pevljivi vers koji se ponavlja nekoliko puta i koji može da bude zahvalan za „progresivne“ radio programe. Što će reći, next please!

QUEEN – Mustapha/ In Only Seven Days (Jugoton – EMI)

U siromašnoj licencnoj produkciji čak i ovaj singl grupe Queen uzet s albuma „Jazz“ predstavlja događaj. „Mustapha“ je orijentalna rockaria, začinjena  aromom veličanstvene produkcije i vokalnih egzibicija Freddie Mercury-ja, uz koje ubitačna ritam sekcija rafalnom vatrom servira zvučne udare, seje vatrene plamenove i uzbuđenje.

Queen vas duhovito i vešto vode put Istoka, igrajući se savršenom tehnikom i mameći uzdahe „uh“ i „ah“ – što prevedeno na jezik običnih smrtnika znači: komercijalno, ubojito, dobro i elegantno.

DIVLJE JAGODE - Nemam ništa protiv /Bit’ će bolje! (Jugoton)

Grupe koje su nedavno otkrile osnovne zakone rock’n’rolla valjda i ne znaju drukčija da rade – naravno, ni Divlje jagode nisu izuzetak.

U „udarnoj“ numeri – koja je udarna jer bez milosti udara u glavu – momci su inkonporirali Bijelo dugme, Vatreni poljubac, ubacili su jedan neartikulisani vokal koji se idealno slaže s oportunističkom porukom teksta drage nam Marine Tucaković „Nemam ništa protiv, nisam ni za...“, nekoliko sirovih gitara koje su zalutale i izgubile se u haosu buke, dum-dum eksplozija i kičerskog omota (atelje Jasnik!)
Ako držite do sebe i svog ukusa, divlje jagode u kuću unestite samo u obliku tegle sa slatkom – nikako ploču koja ubija svaku volju za životom.

BACCARA – The Devil Sent You To Lorado/ Somewhere In Paradise (Jugoton – RCA)

Pesma kojom se kod kuće oduševljavaju Đorđe Novković, Tomislav Ivčić, Minja Subota i Đelo Jusić, zvuči kao buduća inspiracija naših „zabavnih veličina“ jer poseduje – pazite – i dah Meksika, i toplinu Španije, i onaj tako mio zvuk Mediterana i sve je tako lepo, milo, drago, ljubljeno, dražesno, da ne osećam da postojim, ja lebdim, ja sam u raju i anđeli s moje strane pevaju „Đavo te poslao u Lorado“.

I kad se probudim, u tišini koja je olakšanje, njihova lica me gledaju – dve Baccare, crna i smeđa, koje se svlače i nude mi da još jednom preslušam ploču. U komi pevušim i sanjam – nema Baccare, nema ničega, nema domaćih singlova, ali – rekla bi Marina T. „sve je to san, stiže novi dan“. I ovakvi singlovi. Nažalost.

ATOMSKO SKLONIŠTE  -  Pomorac sam majko/ Pakleni vozači (RTV Ljubljana)

Singl nedelje, singl meseca, diploma i zahvalnica za pesmu koja ubedljivo, iskreno, pošteno, dosledno i rokerski angažovano stoji iza 350 kopalja iznad svih Suzana, Tetka Ana, Jagoda i ostalih beskrvnih tipova, koji vreme ubijaju snimajući ploče, ne znajući šta će sa sobom (promenite tapete!).

Sklonište u tri minuta i sedam sekundi demonstrira izuzetnu fuziju teksta i muzike, atmosfere i tenzije i jedino da je snimak bolji i da je u ceo biznis umešan jedan vrstan producent, ovo bi bilo „out of touch“.

„Pomorac sam majko“ njihova je najbolja numera, pa je prirodno i logično da ovaj singl-podsetnik dobije svu vašu pažnju i interesovanje. Naročito sada kada je i „Berge Vanga“ doživeo havariju, nestao, ispario i kada song Skloništa postaje himna u britanskom „Lojdu“...

* Objavljeno u „Džuboksu“ broj 76, 23. novembra 1979. godine

(NASTAVIĆE SE)