On nam je oružje dao za divlje zveri
Aapo 29 S

Photo: Paulina Lanzerotti

Protiv rata

Kako je surov bio i bez osećaja

ko je prvi izumeo strašni mač!

Od tada su u rodu ljudskom ubistva i bitke.

Od tada kraći put vodi u strašnu smrt.

Ništa on, nesrećnik nije bio kriv.

Mi smo krivi,

jer smo upotrebili oružje

za našu sopstvenu propast.

On nam je oružje dao za divlje zveri.

Krivo je za to zlato koje obogaćuje.

Ratova nije bilo,

kad je pred jelom stajala bukova čaša.

Ni tvrđava, ni bedema nije bilo.

Pastir je bezbrižno spavao

među ovcama različitog runa.

Da sam tada živeo, Valgije,

ne bih znao za strašno oružje,

niti bih strepeći u srcu

slušao zvuk trube.

Sada me vuku u rat

i već možda neki neprijatelj nosi strelu

koja će se zabosti u moja prsa.

Ali vi, Lari mojih otaca, spasite me,

vi koji ste me sačuvali,

kad sam kao mališan

trčkarao tamo-amo pred vašim nogama.

Ne stidite se

što ste načinjeni od starog drveta!

To je zbog toga što se nalazite

u staroj kuči moga dede.

Bolje su ljudi ispunjavali obećanja,

kad je bog od drveta u siromašnom odelu

stajao u malom hramu.

Ovde su ga stišavali

bilo što su mu žrtvovali grozd,

bilo što su mu kitili setu kosu vencem od klasja.

A neko posle uslišene molitve,

sam je donosio kolače za žrtvu,

a posle njega mala kči čisto saće meda.

Odagnajte od mene, Lari, bakarne strele!

A po seoskom običaju

žrtva će vam biti svinja iz punog svinjca!

Ovu žrtvu vršiću ja u čistom odelu

i s mirtom koja krasi moju glavu

nosiču korpu okićenu mirtom.

Tako izgledaću ja,

da bih vam se dopao, o Lari!

Drugi neka bude hrabar u borbi

i neka ubija vojske neprijateljske

uz nakolonost Marsa,

da bih mogao vojnik, dok pijem,

da mi priča o svojim podvizima

i da crta vinom svoj logor na stolu!

Kakva je ludost u ratu dozivati strašnu smrt!

Ona nam nad glavom lebdi

i tajno dolazi tihim hodom.

U donjem svetu nema zasijanih polja

niti dobro obrađenog vinograda,

već je tu strašni Kerber

i ružni brodar reke Stiga.

Tu izgrebanih obraza i spržene kose luta

bleda gomila oko mračnih jezera.

Koliko je dostojni pohvala onaj

koga je zatekla troma starost

među njegovom decom u maloj kobili.

On sam čuva svoje ovce a njegov sin svoju jagnjad.

Njegova žena umornom mužu sprema toplu vodu.

Neka takvu starost dočekam ja.

Neka bi mi se belela seda kosa na glavi.

I neka mi bude dopušteno

da kao starac pričam

događaje iz starog vremena!

Međutim, neka Mir oplodi naša polja!

Pun blagodeti Mir volove koji će orati

doveo je pod krivi jaram.

Mir je odnegovao vinovu lozu

i sakupio sok od grožđa,

da bi očev krčag darivao sinu vina.

U miru motika i plug uživaju ugled,

dok grozno oružje grubog vojnika

rđa izjeda u mračnom uglu.

Seljak se pijan vozi kolima kući

sa ženom i decom iz šume.

Ali tad se raspale  Venerini ratovi.

Žena plače!

Kosa joj je raščupana,

vrata su joj razbijena!

Suzen joj kvase izubijane, nežne obraze!

Ali pobednik i sam plače

i pored trijumfa svojih ludih ruku!

A vragolasti Amor zameće kavgu pakosnim rečima

i sedi ravnodušno između dva srdita borca.

Ah, srca ima i od kamena i gvožda,

ko god svoju draganu tuče!

On skida sa neba bogove.

Neka se zadovolji da joj cepa lako odelo

koje pokriva njeno telo.

Zar mu nije dosta

da rasplete njenu ukrašenu kosu!

Zar mu nije dosta što joj teku suze?

Koliko je srećan onaj

koji može svojim gnevom

da izazove suze

kod svoje nežne prijateljice!

Neka nosi štit i kolac

ko god ima svirepe ruke!

Neka bude daleko od nežne Venere!

Dođi nam, blagodetni Miru!

Dođi nam sa klasom u ruci!

Dopusti da teku pred tobom

plodovi iz bele tvoje haljine!

*Prevod Mladen S. Atanasijević

Oceni 5