Prva Hitlerova fotografija

Ko li je ovaj buca u kaftančiću?
Ta to je mali Adolfčić, sinčić Hitlerovih!
Možda će odrasti u doktora prava?
Ili će biti tenor u bečkoj operi?
Čija je ovo ručica, vratić, uvce, okce, nosić?
Čiji trbuščić pun mleka? Ne zna se još da li:
štampara, savetnikatrgovca, sveštenika?
Kuda li će te smešne nožice odlutati, kuda?
U vrtić, u školu, u kancelariju, na venčanje
sa gradonačelnikovom kćerkom možda?

Dečkić, anđelak, mrvica, zračak,
kad je pre godinu dana stizao na svet,
nisu nedostajali znaci na nebu i na zemlji:
prolećno sunce, muškatle u prozorima,
muzika vergla u dvorištu,
povoljno predskazanje na ružičastoj cedulji,
pred sam porođaj majčin proročanski san:
goluba u snu videti - radosna vest,
istog uhvatiti - stići će dugo čekani gost.
Kuc, kuc, ko je, to srce malog Adolfa kuca.

Cuclica, pelenica, portiklica, zvečkica,
dečačić, hvala Bogu i kucnuti u drvo, zdrav,
liči na roditelje, na mače u kotarici,
na decu iz svih drugih porodičnih albuma.
No, nećemo sad valjda plakati,
fotograf pod crnom maramom učiniće kvrc!
Atelje Klinger, Grabenstrasse Braunau,
Braunau je omanji ali fini grad,
solidne firme, pošteni susedi,
miris kiselog testa i domaćeg sapuna.
Ne čuje se zavijanje pasa ni stupanje sudbine.
Nastavnik istorije labavi okovratnik
i zeva nad sveskama.

*S poljskog prevela Biserka Rajčić