Oblaci nekažnjeno prelaze granicu
Munnas 07 S

Sumnjivi oblak se uputio ka granici: Nema čak ni pasoš

Photo: tumblr.com

Psalam

O, kako su nezbijene granice ljudskih država!
Koliko samo oblaka nad njima nekažnjeno preplivava,
koliko se pustinjskog peska presipa iz zemlje u zemlju,
koliko se planinskih kamičaka skotrljava u tuđe posede,
u izazovnim podskocima!

Moram li ovde da pominjem pticu za pticom kako leti,
ili kako se baš odmara na spuštenoj rampi?
Neka je to čak i vrabac - a već ima rep susedni,
iako mu je kljun ovdašnji. I uz to - al' se vrti!

Od nebrojenih insekata zaustaviću se na mravu,
koji između leve i desne stražarove cokule
na pitanje: otkuda tuda - ne oseća dužnost da odgovori.

Oh, sagledati tačno čitav taj nered odjednom,
na svim kontinentima!
Jer zar ono pasjakovina sa suprotne obale
ne švercuje preko reke stohiljaditi listak?
Jer ko ako ne sipa, drsko dugoruka,
narušava svetu sferu teritorijalnih voda?

Jedno krilo u Hrvatskoj, drugo u Srbiji: Ptica bez granica

Zar je moguće uopšte govoriti o kakvom takvom redu,
ako se čak ni zvezde ne mogu porazmeštati,
da bi bilo poznato koja kome svetli?

I još ono rasprostiranje magle što zaslužuje osudu!
I prašenje stepe na čitavom prostranstvu,
kao da nije uopšte napola presečena!
I razleganje glasova na uslužnim talasima vazduha,
dozivnog piskanja i značećeg klokotanja!

Samo ono što je ljudsko može da bude istinski tuđe.
Ostalo su mešane šume, krtičja rabota i vetar.

*Preveo s poljskog Petar Vujičić

Oceni 5