Sit svoje zemlje
Don Kihot

Photo: Gustave Dore

Horhe Luis Borhes: Parabola o Servantesu i Don Kihotu

Sit svoje zemlje Španije, stari kraljev vojnik potraži razonodu u prostranim geografijama Ariostovim, u onoj mesečevoj dolini u kojoj se nalazi vreme koje troše snovi i u zlatnom kumiru Muhamedovom koji je ukrao Montablan.

Blago se šaleći sa samim sobom, on izmisli lakovernog čoveka, koji, budući poremećen pričama o čudesima, kreće u potragu za podvizima i čarolijama na prozaičnim mestima koja se zovu El Toboso ili Montijel.

Pošto ga je stvarnost, Španija, pobedila, Don Kihot je umro u svom rodnom selu oko 1614. godine. Migel de Servantes ga je samo malo nadživeo.

Za obojicu, i za snevača i za sanjanog, sav zaplet se svodi na suprotstavljenost dva sveta: nestvarnog sveta viteških romana i svakodnevnog i običnog sveta XVII stoleća.

Nisu ni slutili da će godine izgladiti sukob, nisu ni slutili da će La Manča i Montijel i mršava prilika viteza biti za budućnost ne manje poetični od Sinbadovih putovanja ili prostranih geografija Ariostovih. Jer literatura počinje i završava se mitom.

Klinika Devoto, januar 1955.

Oceni 5