Interview

Kontroverzni kanadski redatelj, fotograf i esejist Bruce LaBruce jedan je od istaknutijih predstavnika filmskog žanra – 'new queer cinema' unutar kojeg beskompromisno promiče radikalnu antiestablišmentsku i punkersku queercore estetiku. Tabuizirane teme poput skin fetišizma, nasilnosti i terorizma svrstale su LaBruceov opus među najprovokativnije nezavisne filmaše današnjice.

Prema jednoj uporno ponavljanoj legendi Cioran je živeo postrani od sveta, bez veze s njim. I premda je u Francuskoj odbijao intervjue, ipak ih je dao mnogo, ali isključivo u inostranstvu. Pre pet godina Gallimard je objavio više od tri stotine stranica razgovora tog “velikog pustinjaka” s američkim, španjolskim i nemačkim novinarima i piscima. Cioran, naime, nije odbijao govoriti o svom delu, ali je, zbog prilično proturečnih razloga, tu mogućnost ostavljao samo stranim publikacijama. Svaki, ili gotovo svaki mesec otkrivamo tako nove razgovore. Intervju koji je 1983. u Parizu, ali na nemačkom, napravio s njim Hans-Jürgen Heinrichs, i iz koga donosimo delove grupisane po temama, bez sumnje je jedan od onih u kojima Cioran ide najdalje u analizi svoga dela i svojih temeljnih pozicija. U njemu ćemo naći ne samo objašnjenja o njegovoj proturečnoj vezi s francuskim jezikom i njegovim korenima, nego i nedvosmislene izjave o njegovu odbijanju etiketa koje su mu prilepili.

Književnost je u velikoj meri moj život ili kako bi se patetično reklo, ona mi znači sve, no sva književnost koja je to u genezi velikih majstora, to je život: moj život je književnost i obrnuto, ali je život više od toga: književnost je srce , a goli život sve drugo

Sad već imamo tri rata sa nekoliko tumačenja, zavisno u kojoj državi živite, a svakodnevno nam se nagovještava četvrti rat kao vrlo izgledan. A uz sve to, mi smo u rukama neodgovornih ljudi koji vladaju i znanjem i neznanjem. Još moram reći da su oni pravi profesionalci u destrukciji i štićenju ličnih interesa. A pametni i sposobni su se umorili i povukli kao posmatrači ponovo nokautirani i bačeni na pod. Oni koji su se iz srednje i radničke klase raseljene ili uništene tokom rata i tokom opsade izgubili su sve i teško ili nikako se dizali na noge. Kod njih se danas lako izazivaju trauma prošlosti, zavladalo je beznađe. Tako da, ako pravimo poređenja, ratnog i ovog ‘mirnodopskog vremena’, ono je bilo neizreciva patnja a ovo su njene posljedice

Zašto pišem? Pa, to mi je posao. Od toga živim. Znam kako to da radim. Možete to isto pitati nekog advokata, doktora ili policajca i dobićete isti odgovor. To je ono što umeju da budu. To je ono što rade kao profesiju.

Vjerojatno smo i mi potaknuli neke promjene, no prije nas je bio crni val u jugoslavenskom filmu, pa tekstovi nekih profesora i filozofa koji su se sukobljavali sa sistemom, ili književnika poput Danila Kiša koji je za mene bio i ostao revolucionaran. Profesor Tine Hribar u knjizi ‘Punk je bio prije’ zaključuje da bez punka ne bi bilo promjena u slovenskom pa i jugoslavenskom društvu, s čime se profesor Slavoj Žižek sigurno ne bi složio jer on misli da sve počinje s njim

Otkriću vam nešto. Gotovo svi mi imamo supermoći kojima možemo da pomognemo drugima. Gutanje superkikirikija, superbanane, spanaća ili ujed radioaktivnog pauka tu nisu od presudne važnosti. Jedna od supermoći je empatija. Moć da osetite druge i shvatite kako se oni osećaju može poboljšati živote mnogih ljudi. Ako možete da razumete šta druga osoba emocionalno proživljava vi joj nikada nećete naneti zlo. A to je već mnogo u ovakvoj konstalaciji snaga dobra i zla. Voleo bih da mogu da pomognem da svi ljudi dobiju ovu supermoć

Dobri ljudi su bili najbolji, loši ljudi su bili najgori. Tako da je to zaista bio jedan crno-bijeli svijet. Svako ko je imao dozu dobrote, ispoljavao ju je do maksimuma. I obrnuto, ratni profiteri, danjašnji bogatuni, bogatili su se na šećeru i ulju, cigaretama zarađivali ogromne količine novca. I još jedna nevjerovatna stvar se desila, o tome sam mnogo pričala sa Suzan Zontag, a i to je psihološki objašnjivo; obrazac ponašanja ljudi u logoru, jedna karakteristika života pod Opsadom je da se - čudesno - u tim egzistencijalno kriznim vremenima pojavljuje potreba za duhovnim

Ja sam u knjizi "Mistika i 'mistika'" pokušala pokazati da stvari ne stoje doslovce tako, jer su u suštini svi ljudi bliski, jer su suštinski sve religije bliske jedna drugoj, odnosno imaju više sličnosti nego razlika. Drugim riječima, mističko-sufijsko poimanje svijeta i onostranog nije strano Evropljaninu. Pogotovo velikim zapadnim umovima, pa i piscima kod kojih nailazimo na ono što nalikuje na sufijske koncepte, iako su ti koncepti kod njih "asufijski"

Uroš Timić je bibliotekar i pisac koga obožavateljke zovu Mister pisac. Iako ima samo dvadeset šest godina, već je objavio dva romana: “Osmi život” (kojim je pobedio na konkursu Literarni onlajn inkubator) i “Četrdeset dana”. Uroševi trileri graniče se s hororom te mnogi izbegavaju da ih čitaju kad padne mrak. Međutim, nose pozitivnu poruku, što je neobična mešavina

Francuzi i Nijemci su tri puta krvavo ratovali u sedamdesetak godina; milioni žrtava su padali samo u jednoj bici (na Somi). Ali, nisu oni uspostavili osnove Atlantskog saveza tako što su jedni drugima nešto praštali, nego tako što je ustanovljena vladavina zakona u svakoj državi, što se počelo osnivanjem Evropske zajednice za ugalj i čelik, funkcionalnim objedinjavanjem itd. Vili Brant nije u Varšavi odavanjem pošte započeo proces denacifikacije, on je to učinio nakon što je denacifikacija bila završena. Taj simbolički čin je došao na kraju. A ovde se stalno traži da se počne. Ne može to

Nikad, zapravo, nije bilo moguće da se o problemu Jugoslavije raspravlja demokratski. I drugo, oni koji su stvorili problem - oni su ga i rešavali. Mislim da je razbijanje Jugoslavije bila strašna istorijska greška koju plaćamo mi sada i koju će plaćati sledeće generacije

Znali smo od početka da su kompletno naoružanje i oprema jugoslovenske vojske dati napadačima, ostavljeni, kako u Hrvatskoj, tako i u BiH. Nismo imali teško naoružanje, ali - dolazimo do problema komandovanja - nijedan od ljudi koji su vodili brigade nije imao iskustvo, ni na vežbama, ni na čemu sličnom. Jedan komandir voda bio je nastavnik muzike

Kada sam rekao “posebna vrsta prostitucije” tu sam mislio na ovu našu danas i ovde ordinarnu prodaju ljubavi. Zahvaljujući tome stanju društvene svesti ili bolje reći savesti, Sterija je doživeo preporod, Rodoljupci su remek delo naše savremene književnosti. Pogledajte rodoljubive pesnike pre i posle I rata, između dva rata, posle II rata, u godinama obnove i izgradnje i sada u novim istorijskim okolnosti. Uvek ista retorika, uvek isti patos, zanos i kič, to su stvarno bagatele za buvljak. “Ustajte, braćo, plinte u krvi... Bacajte sami u oganj decu ... Deset na jednog, jedan na deset zveri, O zar se i to može, Da, jer mi smo proleteri! Ako ima večnosti ime joj je Tito!” Lažna slika stvarnosti bljutava i nedostojna čoveka

Radio sam tada nešto drugačije, morao sam, pucalo se. Svakoga dana pored mene su ginuli ljudi. Pročitao sam negde o sebi da sam fotograf grada i ljudi. Ispostavilo se da sam bio i fotograf smrti. Svakog dana mogao sam da stradam od granate, ili da završim u Miljacki, ili već gde su završavali ljudi ovakvog prezimena. Idem ulicom, jedan čovjek odlazi na jednu, ja na drugu stranu, padne granata, on mrtav, a meni ništa... To je bila svakodnevnica