LGBTIQ

Skoro da smo zaboravili na to da je ljubav između osoba istog pola bila kriminalizovana širom sveta, a u nekim zemljama je to i danas slučaj. Ponavljamo rečenice poput one dobro poznate „ljubav je ljubav“, ne bi li smo mrzitelje podsetili da su LGBTIQ+ osobe obična ljudska bića, gladna ljudskih prava

Kad je Caitlyn Jenner rekla Diane Sawyer da je „njezin mozak više ženski nego muški“ i zato se u 65. godini života odlučila na tranziciju, neke su feministkinje morale reagirati. Elinor Burkett napisala je za The New York Times tekst „What makes a woman?“, koji započinje nezadovoljstvom izjavom Jenner, kao i njenom ženskošću...

Malo se govori o zaštiti tokom oralnog seksa. Međutim, oralni seks prakticira većina (LGBTIQ+) osoba! Pojam “oralni seks” uključuje oralno-genitalni i oralno-analni kontakt. Mnogi ljudi ne smatraju oralnu kontracepciju potrebnom ili im je teško koristiti istu. Hajde da pokušamo da shvatimo zašto

Teško je razumjeti klasnu netrpeljivost žena prema ženama jer o tome zapravo čitavo vrijeme govorimo kad pričamo o transfobiji u feminističkim krugovima. Feminizam prožet malograđanskim gađenjem prema potlačenima transrodnim osobama svesrdno pomaže muškarcima da zadrže svoj ekonomski i politički privilegij nad tuđim životnim pričama

Iako sam imao razne druge inspiracije za ovaj broj Optimist magazina, moja mama mi je pre nekih mesec dana predložila da uradim intervju s njom. Pratila je prethodne brojeve i smatrala da bi bila dobra ideja da se čuje i glas jednog roditelja. Odmah sam shvatio da je to odlična ideja, jer je ona neko ko je uz mene na ovom putu skoro od samog početka, uvek mi je bila podrška (i danas je, najveća) i ko itekako ima šta da kaže i da bude primer ostalim roditeljima kako treba da prihvate svoju LGBT decu. U narednim redovima se predstavlja moja mama, Ivana.

Završeno je glasovanje za pobjednike 95. dodele Oskara. Sada već znamo ko je poneo nagradu kući. Kratko se osvrćemo na ovogodišnje kandidate uz poseban naglasak na, malobrojne, queer filmove (tekst je pisan pre nego što su nagrade dodeljene)

Rezultati prvog istraživanja o mentalnom zdravlju neheteroseksualnih osoba u Hrvatskoj pokazali su da je 75% ispitanih osoba doživjelo diskriminaciju, njih 65% boji se diskriminacije od strane bolničkog osoblja, a 25% su žrtve fizičkih napada

Solidarnost (lat. solidus– čvrst) je dobrovoljna socijalna kohezija, spremnost da se pomogne i podržava. Solidarni smo s nekime, ako ga razumijemo, podržavamo, prihvatamo onakvog kakav jeste i dijelimo njegove uspjehe i neuspjehe. Pojam solidarnost se proširio na francuski, a nakon toga i na druge jezike, te se od 19. stoljeća počeo koristiti kao konkretan izraz koncepta „bratstva“ u paroli Francuske revolucije „Sloboda, jednakost, bratstvo.“, a zatim postao parola radničkog pokreta i socijaldemokratije

Etika je, slobodno možemo reći, sastavni dio života svih ljudi. Isprepletena je u svakodnevne dileme običnog čovjeka kao i u najteža pitanja humanosti. Ukoliko sagledamo obrazovni sistem lako ćemo uvidjeti da mnoga zanimanja imaju poseban predmet kroz koji se izučava upravo etika. Ponekad je ona prilagođena specifičnosti zanimanja, a ponekada se govori upravo o životnoj etici. Dileme su naša svakodnevnica, mi živimo i postojimo u dilemama. Život pred nas postavlja različita pitanja na koja možemo odgovoriti samo uz pomoć ličnog etičkog kodeksa (koda) kojeg izgrađujemo i nadograđujemo kroz životni ciklus.

Počinioci su osumnjičeni za pokušaj ubistva, pa policija traga za njima. Odgovorni su i drugi – političari koji su nekim čudom stigli do poslaničkih klupa, pa odatle šire mržnju i homofobiju, oni koji bi da menjaju udžbenike iz biologije, ali ništa drugo osim toga, svi koji su bar jednom rekli da imaju „gej prijatelja koji nije za Prajd, već sedi u svoja četiri zida i ne sme da pisne“. Krivi smo i mi, jer ne znamo šta da radimo – s novinskih štandova nas bombarduju svakojakim vestima, pa smo otupeli – šokantni naslovi više nikoga ne šokiraju. Koža nam je toliko odebljala da od nje možemo da pravimo martinke za neke nove Skinse (cipele i čizme naravno nisu samo njihove - pripadaju svima)

Dok se na Zapadu društva postepeno liberaliziraju, i barem legalno kažu „neka ljubi ko koga hoće“ često zaboravljaju tu rečenicu staviti u množinu, jer pravo na više ljubavi je često preskočeno i legislativno zanemareno, najčešće smješteno u kategoriju prekršaja; zakon ne poznaje brak koji uključuje više od dva partnera_ice. Sociolozi navode brojna „historijska“ objašnjenja za poligamiju koja se kreću od agrikulturalnih potreba, porodičnih savezništava, preko tradicija i običaja, do položaja moći i religijskih propisa. Svijet se doduše značajno promijenio i većina historijskih razloga za poligamiju danas jednostavno nemaju opravdanje, te se kriminalizuju ili se tretiraju isključivo u okvirima običajnog prava. Tako kaže sociologija, ali šta je sa psihologijom? Da li je moguće voljeti (pa eventualno i biti u braku sa) više partnera_ica, i kako globalno stojimo sa vezama koje nisu mononormativne?

Poodavno razmišljam o tome kako jugoslovenska, ali posebice savremena domaća i regionalna kinematografija, iziskuje ozbiljne i iscrpne kritičke osvrte i analize. Sa jedne strane, neosporno, postoje jugoslovenski i savremeni filmovi i serije koji su u samom vrhu, i to potvrđuju svojim kvalitetom, sadržajem, glumom, scenarijom i, naposljetku, redateljskom poetikom. Međutim, jednako tako, naprosto ne mogu i ne smijem zažmiriti na činjenicu da su možda najpopraćenije i upravo mainstream one serije i filmovi koji prvenstveno svojim sadržajem generiraju i produciraju – najplošnije stereotipe

U tekstovima se razmatra uzajamno konstituisanje gej identiteta i potrošačkih praksi u kontekstu beogradske gej scene. Osnovna istraživačka pitanja su kako unutar gej zajednice u Beogradu simultano funkcionišu identifikacijske prakse koje operišu sa idejama „istosti“ i „različitosti“, i kako se odvija unutrašnja hijerarhizacija gej osoba na osnovu parametra „ukusa“, opredmećenog u potrošačkim praksama i preferencijama.

Kratke priče u kojima se od nekoliko rečenica napravi čitav svet, posebna su veština – oni koji to umeju, pravi su gospodari reči…

Izvori beleže mnoge primere u okupiranim zemljama da su roditelji sami prodavali svoju mušku decu turskim velmožama ili bordelima, jer su znali da preko kreveta mogu da dospeju do visokih položaja u državnom aparatu. Najveći broj bordela imao je, naravno, Carigrad. Tu su, kako se smatra, dečaci obučavani da pružaju usluge, kako bi do savršenstva zadovoljili svoje klijente. Pojedinci su se javno nekada hvalili kako su im sinovi spavali sa određenim moćnicima, ali u mnogim slučajevima sami dečaci su hitali u zagrljaje odraslih, želeći ljubav, položaj, moć…