Lifestyle

Ražani hleb je poneo titulu finskog tradicionalnog jela na glasanju koje se održalo povodom stogodišnjice finske nezavisnosti

Zaista je postojala određena energija u tom mestu. To me je osnažilo, jer je pridavalo osećaj da postoje stvari važnije od čoveka. Himalaji su me naterali da shvatim kako smo mi ljudi mala bića, dok je sve što nas okružuje prilično masivno. Sve što sam videla je bilo milionima puta veće od mene i moje snage i mojih slabosti. Bilo je duhovno umirujuće i pročišćujuće. Tu imate priliku da razmislite o sebi i uvidite da je sve u redu, kaže Uta

Urednike retko hvale u javnosti, ali oni kao da uvek ispadnu grbavi zbog grešaka svojih pisaca. Oni su alhemičari koji od govana prave pite, i to ne one odvratne u koje su zalutale mačje dlake i koje krišom krijemo po džepovima kad domaćini ne gledaju, već izvrsne poslastice kojih ne možete da se zasitite

Beogradske kafane odreda se deklarišu kao „boemska mesta“, gde je „dobar provod zagarantovan“, a starosna struktura „bez klinaca, 25+“. Nekolicina njih „posvećena je slabijem polu“ i „veselim devojkama“ koje na poklon dobijaju manikir. Sve rade dva ili tri dana u nedelji, od kasne večeri do ranog jutra – ad hoc vikend hibrid, spoj ljigavog kluba i raspale birtije. Cene povoljne, svirka odlična, ženska tuča poželjna. To je Beograd danas, „Moj do mojega“ (podsetnik: otvoriti tu kafanu pored „One moje“)

Nju Rošel (New Rochelle) potiče još iz 1688. i spada u sedamnaesti po veličini grad u državi Njujork. Proglašen je za jedno od najboljih mesta u celoj zemlji za odgajanje dece i trinaesti najbolji grad za život. Wow! Ko bi rekao? Mogu vam reći da se ne stiče takav utisak dok se šetate južim delom Mejn ulice, pošto vas ljudi namrgođeno gledaju ili vas psuju što ih slikate, a vi u stvari fotografišete restoran (i nikako ne želite da vam se prolaznici nađu na slici)

Ovu državu na jugu sjeverne Amerike osvajali su Španci, Francuzi i Englezi, i najzad, 1845. godine, Florida postaje dvadeset i sedma savezna država Sjedinjenih Američkih Država. Ovdje su vođene i neke bitke u građanskom ratu i odvijali se krvavi obračuni Indijanaca iz plemena Seminoli i kolonizatora. Građani u ovom dijelu Floride nisu ljuti na osvajače i kolonizatore niti na Indijance i ne mršte se na njihov pomen. Naprotiv. U mnogim gradovima postoje ulice Fernadeza Avile, Huana Ponsa de Leona i bulevari Seminola. Ovdje je prije više od jednog vijeka uspostavljena multikulturalna zajednica doseljenika iz raznih krajeva svijeta

Optimisti koji su se kladili da ćemo u Ljubljani biti već oko podne, odjednom postaju pesimisti. Sve više verujem da ću ostatak svog život provesti u ovom ukletom autobusu na relaciji: bolnica-Murska Sobota-granica-bolnica-Murska Sobota-bolnica...

Šta da upišem? Književnost, filozofiju ili medicinu? Lomio sam se dva dana i – prelomio. Medicinu. Zbog Doktora Đorđa i zbog oca. Skočiće mu ugled u Gacku, kad završim. Neće biti kurir u opštini, nego Doktorov otac

Juče sam prvi put posle podne popila pivo s komšijom u dvorištu dok smo uživali u poslednjim zracima zalazećeg sunca. Veverice su se ponovo pojavile i jurile po hrastovima koji su zbacili tešku belu pelerinu. Činilo se da se čitavo jato ptica okupilo oko hranilica koje sam postavila u januaru. Naši psi su se malo koškali, malo družili i mnogo jurcali. A pre samo mesec dana mi se činilo da ni u skafanderu neću moći da sedim u dvorištu

Kao urbani arheolog, već danima hodam Buenos Airesom, “čije su ulice već moja nutrina”, pokušavajući razgrnuti naslage decenija, natpise nad radnjama, nova imena ulica, nova lica, i negdje pronaći tu točku u kojoj se susreću sve točke svijeta i osjetiti grad “vječan kao voda i kao zrak”

Ovi hijeroglifi gore (žao mi je što fale i moja druga dva omiljena slova, „å“ odnosno „æ“, probaću da ih ubacim, makar u ime Džontrinog sestrića rođenog u Brobyværku, ili Ålborgu, ne mogu da se setim), dakle, ovi hijeroglifi gore znače – "faširane šnicle". Sa umakom i restovaim krompirićima. Faširane su šnicle, kao, nacionalno jelo. Samo se ne zna da li Šveđana ili Danaca. Neće oni zaratiti zbog toga, ne bojim se. Ovako kako sam ih ja spremio, dne 18. junija fiškalne 2010, ispalo je šveđanski, ali na danskom tlu, kao neka vrsta (potpuno nepotrebne) ”upoznajte se, nemojte da ratujete” – akcije, u organizaciji plavih beretki i konferencije o evropskoj bezbednosti i saradnji. U neskandinavskim etničkim vicevima obično neka plavuša s kikama i u uskim hlačicama nudi ”Swedish meat balls” iz košarice, pa se skine gola i skoči na stare i mlade oko nje. (Ili sam to pomešao Benija Hila, danske porniće i Stevu Karapandžu?!)

Iskrenost u pristupu prepoznali su i neki od vodećih vinskih autoriteta u Srbiji koji se nisu ustručavali Bojanov pinot sivi crvene boje iz berbe 2013. godine, koji se tek nedavno pojavio na tržištu, nazvati "vinski najautentičnijim što je Srbija ponudila u posljednje vrijeme"

Ne mogu da sjetim koliko sam puta posetio „Uno“, ali je broj impresivan; još kad sam, u ranim turističkim godinama, otkrio da imaju teletinu ispod peke, s krumpirom koji je slađi od šećera, umro sam od gastronomske sreće; kao addict sam se navukao na „Uno“, bez obzira što bi kao tzv. Srbin trebao imati rezervi glede hrvatskih delicija. Ali, prvi moj susret s teletinom ispod peke ravan je erotskom iskustvu de luxe; miris, okus i ljubavni dodir nepca s mesom, uz mladi slavonski sir, zelenu salatu s radičem i vreli kruh iz krušne peći

Prije našeg puta u Japan pokušali smo pronaći nekakav tečaj kuhanja japanskih ili nekih drugih azijskih specijaliteta. Čak smo i rezervirali jedan potencijalni tečaj koji se na kraju nije održao. Kad smo sve sredili za daleki put, bilo je samo pitanje gdje uglaviti neku lokalnu školicu…

Zahvaljujući ljubaznosti uredništva savršeno zanimljivog i edukativnog portala putopisi.net, xxz-čitaoci biće u prilici da čitaju neke od najboljih reportaža sa egzotičnih svetskih destinacija. Ovaj putopisni serijal započinjemo odlaskom u Iran, gde ćemo se zadržati u nekoliko nastavaka…