Kubistička lepotica kao čedo undergrounda

Teško ju je opisati jednom rečju. Rossy de Palma je dete takozvanog „Movida Madrileña“ pokreta, kulturnog, kreativnog, underground pravca koji se dešavao u Madridu osamdesetih godina prošlog veka kao simbol slobode posle četrdesetogodišnjeg mraka pod Frankovom diktaturom.

Dašak svežeg vazduha u konzervativnom i vrlo religioznom društvu koje se još uvek plašilo sopstvenih razmišljanja. Istovremeno i poziv za buđenje čitavoj Evropi uz poklič: "Mi postojimo!"

Tokom tih godina srela je jednog od svojih najboljih prijatelja, španskog reditelja Pedra Almodovara. Ljubav se dogodila odmah, a to je bio tek početak dugogodišnjeg ličnog i poslovnog odnosa koji je izrodio šest filmova, uključujući Kiku koja joj je donela Goya nagradu za najbolju sporednu žensku ulogu.

Iako ne veruje u granice, de Palma važi za najboljeg španskog ambasadora u Francuskoj, gde je razvila deo svoje karijere snimajući filmove sa umetnicima kao što su Karim Didri i Robert Altman.

Moda je bitan deo njenog kreativnog bića, pa su je modni kreatori sa obe strane Pirineja rado pozivali da ponese njihove kreacije, možda zbog te kubističke lepote koju je Almodovar često isticao. Da je Pikaso živ, sigurni smo da bi bila njegova velika muza.

Sa godinama postala je pomalo “Frenchy,” ali je zadržala taj mediteranski stav nekoga ko se otisnuo u svet kako bi sreo sebe, a da nije zaboravio svoje korene. Njene reči odišu energijom, strašću, te pozitivnošću. Uradila je skoro sve, ali je spremna da uradi još toliko toga. Pričala je o svojim strastima i projektima, a u svetu gde slava traje 15 minuta ona je istinska ikona.

Kaltblut: Glumica, pevačica, model, fotografkinja, a sada i DJ. Da li je preostalo još nešto što nisi uradila?

Rossy: Ostalo je još toliko stvari koje bih volela da uradim, da ću morati da se reinkarniram nekoliko puta!

Kaltblut: Verujemo da te ljudi najviše poznaju kao glumicu. Kroz koju delatnost ti sebe najbolje definišeš?

Rossy: Sve! Za moje zdravlje je najbolje kada se bavim umetnošću kroz različite discipline. Kreativnost nas čini budnima, radoznalima, živima.

Kaltblut: Hajde da govorimo o tvojoj strasti prema fotografiji. Odakle to?

Rossy: Iz tog radoznalog oka koje nikada ne spava. Iz pogleda kojim grlimo ono što posmatramo. Iz te magije koja prethodi snimanju...a mogu još da nabrajam!

Kaltblut: Tvoj DJ momenat je bio iznenađenje u početku, ali posle pet minuta je već došao kao nešto prirodno. Da li je to zbog tvoje strasti prema muzici ili pak nečeg drugog?

Rossy: Da, osećala sam se kao uljez za trenutak, ali je nisam zapravo DJ, ja biram muziku. A muzika je deo mog života od samog početka. Proživela sam osamdesete sa svojom avangardnom grupom "Peor Imposible,” a to je već deo istorije španske muzike.

Kaltblut: Hajde da se vratimo filmu. Vole te u Španiji, ali si u Francuskoj prava zvezda. Čuli smo da ponekad osećaš kako si protraćila potencijal u svojoj zemlji. Da li je to tačno?

Rossy: Ne volim da se žalim. Šta je bilo, bilo je. A o onome što se nije dogodilo možemo da sanjamo. Recimo da sam pokazala samo vrh ledenog brega, hajde da vidimo hoću li uspeti da pokažem više pre nego što izbledim.

Kaltblut: Šta planiraš dalje kada se radi o filmu?

Rossy: Radim jedan film u Španiji, jedan u Francuskoj, a tu je i jedan u Meksiku.

Kaltblut: Hajde da pričamo o tvom velikom prijatelju Almodovaru. Naučila si da letiš sama, ali mu dugujemo veliki deo tvoje slave. Kako ste se upoznali?

Rossy: Almodovara sam upoznala tokom osamdesetih. Svi umetnici u Madridu i oko njega su se poznavali. Dolazio je na naše koncerte, a jednog dana me je pozvao da igram u "La Ley de Desco," a hteo je da učini besmrtnim to kako sam tada izgledala. Tokom tog prvog pojavljivanja sama sam radila i šminku i frizuru, sama se obukla. To sam bila stvarno ja!

Kaltblut: Obožavamo tvoju ulogu u "Cvet moje tajne". Koja je tvoja omiljena uloga u Almodovarovim filmovima?

Rossy: Daa! I ja volim tu. Ima istu sangu kao i ona u "Šta sam uradila da zaslužim ovo". Ali zašto moram da biram kada mogu da ih volim sve?

Kaltblut: Niste radili zajedno od "Polomljenih zagrljaja". Da li možda spremate nešto novo?

Rossy: Ne, ali se nadam da hoćemo nekada i negde. U međuvremenu jako uživam u njegovim filmovima.

Kaltblut: Mnogi te smatraju ikonom. Da li ti sebe tako doživljavaš?

Rossy: Volim da budem ikona jer su ikone anđeli i besmrtne su. Iako to nije tačno volim da se tako osećam. (LOL)

Kaltblut: Hajde da pređemo na nešto privatnije teme. Mnogi mediji te ne smatraju prijateljski nastrojenom, a oni koji te znaju govore suprotno. Da li ti smeta kada o tebi pišu oni koji te ni malo ne poznaju?

Rossy: Ja sam idealna, topla, darežljiva, ali sam i ljudsko biće..pa nisam savršena, dušo.

Kaltblut: Uradila si skoro sve, ali kažu da tokom ekonomske krize kreativnost raste, a ti si vrlo kreativna. Da li je ostalo još nešto da se uradi? Da li si zadovoljna onim što si do sada postigla?

Rossy: Želim da budem zdrava i bogata zauvek, ali sam uvek pomalo nezadovoljna jer ono kreativno čudovište u meni uvek traži još i još i još!

Preveo: XXZ magazin, izvor: Kaltblut