Ja te volim
Grfi 02 S

Photo: Milan Živanović/XXZ

Marko Tomaš: Naknadna pamet

U pjesmi kao u snu
spaja se nespojivo
mjesec dobije moć govora
kako bi u moje ime rekao –
ja te volim
ne volim te više.
Moj pas trči po moru
od Biograda prema Pašmanu
sa sobom nosi poruku
pa zalaje mojim glasom –
čekam te u kafani
kraj je čekanju.
Tamarisi sele iz mog dvora
sa sobom odvode maslinu
nastanit će se, kažu, pod tvojim prozorom
vjetar će kao gudalo njihovim granjem
zasvirati jednu melodiju –
meni još nije dosta
dođi kad bude kraj lutanju.
Nije stvar u tome što se lijepo volimo,
kod kozmičkih veza je bitno
da se ljepše od toga ne podnosimo.

Oceni 5