What's worth more than feeling?
Gurevich 01 S

Photo: Screenshot

Michelle Gurevich: Ljubav ne sme da bude mlaka

Kada je, poluglasno i oprezno, ali izrazito jasno, jer na taj način se najbolje govori istina, zapevala When you look off/ Tell me who you really love u pesmi koja se zove Lovers are strangers, moguće je da su pojedinke i pojedinci progutali knedlu. Kada je, kroz polu osmeh, u pesmi Party Girl otpevala What's your name?/What's your art?/Nobody knows/About my broken heart, egzistencijalna istina skoro nikada nije jače udarila u stomak. Pre slušanja njene muzike treba da stoji upozorenje: Dobrodošli na putovanje u kom je potraga za ljubavlju bajkovita, ali ta bajka je mračna.

Kako sama za sebe kaže - pravi balade. I to kakve. Noir, o modernim ljubavima, o psihodeličnim predelima duše. Ona je umetnica zbog koje je reč “dekadentno” još u upotrebi. Ona je hroničarka čežnje, beležničarka trenutka, duhovito-ironična naratorka (pogrešnih) izbora. U njenim pesmama sve teče i ništa ne prolazi. U njenim pesmama su skrivene izgubljene ljubavi (koje se nisu ni desile), nekonvencionalne i ljubavi koje prolaze dok ona peva o njima. Nekada je bila poznata kao Chinawoman, sada mnogo poznatija pod svojim imenom Michelle Gurevich, kanadska kantautorka sovjetskih korena, trenutno živi u Kopenhagenu. Živela je godinama u Berlinu.

Pitanje koje ponavlja u svojim pesmama jeste What's worth more than feeling. Njene note su prožete nostalgijom i duhovitim opaskama. Muzički put je počela albumom Party Girl (2007) koji nosi sve po čemu je i danas znamo - melanholično sarkastičnu zagledanost u sve i mračne tonove. Kao glasnogovornica skrajnutih, poslata da progovori u ime svih od pretvaranja da je sve u redu umornih, Gurevich počinje da se urezuje u srca svih kojima je potrebno da se u njihovo/naše ime kaže svetu da postoje/postojimo. Možda smo u senci, ali tu smo. Niko to ne radi bolje od nje - autorke stihova In a dress with six arms/Two girls is not enough. Svako ko se barem jednom probudio/la u krevetu u kom spava senka još jedne osobe pored partnera/partnerke, zna odakle metafora haljine u Avivi dolazi.

Svi znamo da ljubav ponekad bledi. Godine 2014. izlazi album Let’s Party in Style, gde u pesmi Vacation from Love prilično odlučujućim glasom autorka ne odustaje od ljubavi ali odustaje od ideje da treba da glorifikuje ljubavno postojanje u parovima. Tu se javlja ona stalna misao - ne postoji ništa vrednije od osećanja, a time se otvaraju vrata da se istini pogleda u oči: ljubav ne sme da bude mlaka. Ne mora da bude večna, ali mora da bude autentična. Uspeh ove kantautorke sigurno se većim delom ogleda u činjenici da pronalazi vešte metafore za stanja i osećanja za koja su mnogi od ljubitelja njene muzike čvrsto verovali da su svojstvena samo njima. Nostalgičari, ljudi koji svoje biće najčešće iskazuju pod okriljem noći, oni koji sebe uvek prikazuju pred prigušenim svetlima, tragači za iskrenom i jakom emocijom, koja ume biti i razarajuća, dobili su PR-a svoje najintimnije delove, dobili su umetnicu koja može da prikaže svetu kako se osećaju oni koji uvek osećaju više.

Gurevich je tačno opisala i onaj trenutak kad se rasprsne mehur od sapunice u koji su se sakrile/i ljubavnice/i iz pogrešne ljubavne veze. Album New Decadence iz 2016. godine u sebi sadrži himnu uništenih odnosa, pesmu First Six Months of Love. Da, sveštenica istine je opet progovorila: We danced the night we met/Now we need dancing lessons. Mila/i moj(a), otplesale/i smo našu da kraja. First Six Months of Love je soundtrack svih parova koji su krenuli da prestaju da budu zaljubljeni, kako i stihovi kažu: Before begin the dissections/Before the therapy sessions. Lepota kojom ljubav umire u pesmama Michelle Gurevich još jednom nam potrvđuje da bez tanatosa nema ni erosa.

Ona peva i o ljubavi na prvi pogled, ali između one koju najviše voli i neke druge osobe. When she walked in the room/The expression in your eyes/Nature taking its course/And there’s nothing I can do - kaže u pesmi I saw the spark sa albuma New Decadence. Poštovanje osećanja je najvrednija istina kojoj nas ova pesnikinja s gitarom uči. Tačno je, ljubav se ponekad neće dešavati nama, neki osećaji se desiti samo jednom, nešto neće trajati, ali kako kaže u Memories of Three sa albuma Exciting Times iz 2018: These things can't last/But they make a beautiful season.

U pesmama Michelle Gurevich nema obećanja. Sem obećanja da će sve promenitii oblik. Ne nužno nestati ili proći, ne, nastaviće da živi, ali kao drugačiji deo nas. Kada hronološki slušamo albume, primetićemo zrenje. U poetskom izražaju, narativu, otvorenom iskazivanju ljubavi prema ženi/ženama, o promišljanju sebe u odnosima prema drugima i prema životu. Od melaholične buntovnosti i ponekad skoro pa fatalističkih razmišljanja o sopstvenoj (weird) poziciji u svetu i životima drugih, albumom Ecstasy in the Shadow of Ecstasy iz 2020. godine nalazimo lirski subjekat kako iskazuje sebe u odnosu na svet, ovog puta iz perspektive svojstva. Gurevich kao da je prihvatila sopstveno nepripadanje okvirima koje društvo nameće i prigrlila svoju istinu. I u ovom albumu je u centru pažnje trenutna emocija, ali više ne definiše druge i ono što rade, ne promatra sopstvo kroz očekivanja drugih, kroz narative kojima ne pripada. Ne, album iz 2020. prikazuje mentalno i emotivno sazrevanje u kojem su lična osećanja i pogled na svet dominantni.

U pesmi Feel More, u kojoj je tema određena naslovom, autorka govori o tome da se čežnja ne menja. Ako je ukotvljena, ukotvljena je samo u osobi i odatle želi da se širi, istražuje Suprotno uverenjima da osoba jednom u životu mora da se “isprazni”, smiri, dođe do vrhunca svog postojanja i odatle samo postoji, junakinja ove pesme demonstrira suprotno - želja za životom sadržana je u čežnji i strasti. Kao svojevrsni manifest života, potvrđuje nam se to i u pesmi Art of Life, jer stihovi When you see a line/A line that's worth crossing/You gotta cross that line/That's the art/The art of life. Skoro pa znak jednakosti postavljen između života i umetnosti govori da je život večito stvaranje. Pokret, kretnja. Život nije omeđen jednim odredištem do kog se stigne, isto kao što umetnost konstantno želi da se rađa, tako i život mora iznova i iznova da živi. Mudrost koja izvire iz navedenih stihova, životna mudrost ogleda se u prepoznavanju trenutka, jer nije sve vredno prelaženja granice. I tu je sofisticirana nadmoćnost osobe nad haosom života - da, stvari nisu idealne, život je nepredvidiv, ali ga ipak stvaram, stvaram ga svojim izborima, stvaram ga kada otkrijem koji su to za mene bitni trenuci.

Filozofska ravan Michelle Gurevich uvek je bila na strani pomalo neprilagođenog pojedinca/pojedinke. I nije ni čudo što je njena muzika osvaja(la) kvir ljude širom sveta, izvlači(la) emocije koje uglavnom preživljavaju u senci, što reči koje Gurevich peva daju legitimitet osećanjima koja su zabranjena. Ona nikada nije bila hroničarka mejnstirma, niti je validirala tuđa očekivanja u koja nije verovala, već je tokom cele svoje karijere autentično i precizno mapirala mesta raskoraka duše. Uz njenu muziku, koja opisuje različite pojavnosti ljubavi koje izlaze iz okvira (heteronormativne) monogamije, koja skoro pa nosi filozofsku iskru da uz svu usamljenost koju život nosi aktivno učestvovanje u sopstvenom životu jeste jedini način da se oseti strast. A strast, bilo da je umetnost, ljubav, putovanje, to je ono što je vredno života.

U trenutku pisanja ovog teksta, Michelle Gurevich je na turneji i sledi koncert u Beogradu. Iza sebe ima pet albuma a ispred sebe obožavateljke i obožavatelje širom sveta.

Oceni 5