In Memoriam: Pete Shelley, grupa Buzzcocks
Shell 01 S

Photo: www.billboard.com

Punk je umetnost akcije

Njegova muzika ne samo da je inspirisala generacije muzičara tokom karijere duge skoro pet decenija, već su – upravo zahvaljujući Shelleyju – Buzzcocks zauzeli počasno mesto među nekolicinom bendova koji su pokrenuli punk lavinu u Engleskoj, kao što su The Damned ili Sex Pistols.    

Pete Shelley je rođen 1955. u Leighu, blizu Wigana, a 1975. započeo je s formiranjem grupe Buzzcocks u čijoj je prvoj postavi bio Howard Devoto, docnije lider sastava Magazine. Buzzcocks su od samog početka bili integralni deo punk pokreta; nekoliko nedelja nakon što su počeli da rade kao kvartet, Shelley i Devoto su iznajmljenim kolima prešli gotovo 400 kilometara da prisustvuju koncertu grupe Sex Pistols i ubede njihovog menadžera Malcolma McLarena da ih pusti na scenu, u zamenu za koncert Sex Pistolsa koji će Buzzcocks organizovati u Mančesteru. Kako nisu stigli da se okupe na vreme, Buzzcocks su propustili taj koncert, ali su zato sa Sex Pistolsima nastupili na istoj bini u Mančesteru.

Buzzcocks su takođe pomagali drugim bendovima u njihovim karijerama. Recimo, Joy Division su im bili predgrupa na njihovovom prvom koncertu. Peter Hook, basista grupe Joy Division i docnije New Order izjavio je da su im Shelley i prijatelji “nesebično pomogli iz čiste ljubacvi prema punku”.

- Bez Pete Shelleyja i grupe Buzzcocks – dodao je Hook – ja bih i danas radio na dokovima i ne bih se bavio muzikom.  

Govoreći za “The Guardian” pre desetak godina, Shelley je objašnjavao svioj odnos prema muzici: “Sebe ne smatram muzičarem, jer su oni zabavljači. Ali, problem sa zabavljačima je u tome što su oni obično neiskreni, a punk je upravo igrao na kartu iskrenosti, da se ne pretvaramo da smo ono što nismo. Punk je umetnost akcije. Odlučiš nešto da uradiš – i to učiniš.  

Shelley je autor najpoznatije pesme Buzzcocksa; singl “Ever Fallen in Love (With Someone You Shouldn’t’ve)”, objavljen je 1978, dve godine nakon što je bend formiran.

+++

Nešto sasvim lično: Pete Shelley bio je jedan od mojih punk junaka, neko koga sam preko prvog albuma Buzzcocksa prihvatio kao prijatelja kojeg nikad neću upoznati. Desilo se ipak – upoznali smo se u Londonu 1982. godine kad sam sa njim radio intervju za magazin “Rock”.

London, summer 1982: Petar Luković & Pete Shelley

Koliko god da sam se pripremio za razgovor, pripremio se i Shelley: čitao je prevode mojih recenzija njegovih albuma, zapitkivao o Beogradu i tadašnjoj Jugoslaviji. Umesto predviđenih 45 minuta, pričali smo kao The Best Friends gotovo dva sata. Kad smo se fotografisali, uzeo je papir i olovku i napisao: “To Petar, thanks for a wonderful interview. Best wishes. Pete Shelley”.

Čuvam tu posvetu s ponosom već 36 godina. Specijalno danas kad Pete više nije s nama. 

Oceni 5