Feljton: Lukovićeve ex-yu muzičke recenzije, najbolje od najgoreg (3)
Pokri22

Photo: Braca Stefanović/XXZ

Pušenje ili Galija – odlučite sami!

Mick Jagger from Nish: Neša Galija MilosavljevićGALIJA - Večita plovidba (PGP RTS/ Raglas)

* O kakvoj je ploči reč, da nije još jedna kompilacija u pitanju?
Nije, na omotu lepo piše da je ovo „retrospektiva".

*U čemu je razlika između „kompilacije" i „retrospektive" ?
Razlika je u tome što je Galija već objavila dve kompilacije ali do sad nije imala „retrospektivu": bilo bi mnogo glupo da Galija poseduje tri kompilacije a da nema nijednu „retrospektivu".

* Kako se zovu kompilacije i kad su objavljene?
Prva se zove Још увек санјам (1990) a druga Нир рат ни мир (1991).

* Zašto ove naslove pišete ćirilicom i to pogrešno ("caнјaм" umesto "caњам"; "нир рат" umesto "ни рат")?
Zato što tako piše u bookletu, ćirilicom.

*Zar u ćirilici ne postoji slovo њ?
Postoji, ali ne za Galiju; podsećam, Galija je iz Niša, tamo važe posebna gramatička pravila.

*Imate li za takvu blasfemičnu tvrdnju neki primer?
Галија се прво санја, сагради па заплови...

*Šta vam je to?
Ne znam šta je to, ali to piše velikim slovima posred bookleta.

*Dobro, šta još piše u bookletu?
Piše doslovno ovako: „... Док је на 'Западу' протестних певача било као зрна песка на плажи, наши баладери, кантаутори и рокери нису смели ни да помишљају на антирежимске текстове! Певати против власти макар и у наивним наговештајима, у благом сатиричном тону и избегаванје идеолошки наметнутог Поп-Рок стила изражаванја означавало би брзи крах амбизиозне ( prevod s niškog jezika „ambiciozne“) каријере. Рок је требало да буде забава за младе а никако да постане ствар одраслих. Ту ђаво већ носи шалу!...“

*Ništa nam nije jasno: da li je Galija pevala protiv vlasti makar u naivnim nagoveštajima, u blagom satiričnom tonu uz izbegavanje ideološki nametnutog Pop-Rok stila izražavanja?
Naravno da je pevala protiv vlasti u svim onim mestima gde je na vlasti opozicija.

*Hoćete da kažete da Galija navija za SPS?
Ne kažem ja ništa, kaže Neša.

*Koji Neša?
Neša, vođa Galije.

*Šta kaže Neša?
Neša kaže da Galija održava koncerte samo onih dana kad su nacionalni praznici Srbije ili kad koncerte organizuje Socijalistička partija Srbije.

*Neša je srpski patriota?
Naravno, osudio je sve one pevače i grupe koji su pohitali da sviraju u Sloveniji.

*Mora da je pomenuo da su mladiće u sivomaslinastim JNA uniformama Slovenci, dosledno svojoj podloj tradiciji, ubijali s leđa?
Tačno, otkud znate?

*Mi sve znamo, ali ne znamo šta još piše u bookletu.
U bookletu piše da su sve ploče Galije remek-dela.

*Ko je autor teksta u bookletu?
Milan Kerković, autor knjige „Galija".

*Kakva je to knjiga?
Remek-delo.

*A da li je remek-delo „ Večita plovidba" nekom posvećeno?
Apsolutno ste pogodili, jer u bookletu piše „Овај ЦД је посвећен Нишлијама и свим другима, остарелим рокерима, полицији која је заволела рокере, младима који тек у десет сати излазе у град, келнерима и куварицама, школским другарицама, свима који нису нашли срећну звезду, а знају тајну вечите младости...“

Pozdrav za SPS: Galija na koncertu*Zna li Neša tajnu večite mladosti?
Mora da zna čim veruje da mladi izlaze u grad u deset uveče.

*Piše li negde koliko pesama ima na ovom disku?
Osamnaest, među kojima su Avanturista, Pravo slavlje, Mi znamo sudbu, Žena koje nema, Skadarska, Trube, Sloboda, Na tvojim usnama...

*Koja je najbolja pesma na ploči?
Svaka je najbolja.

*Najbolja - za šta?
Za spaliti, za poneti pa baciti, za uništiti, za povratiti, za abortirati, za Hag.

*Pa nije valjda sve tako crno?
Nije, još je crnje.

*Shvatate li da je napad na Galiju napad na ceo srpski narod?
Naravno, napad na Nešu - napad je na nebo nad ovom našom hemisverom.

Putnik iz rock sazvežđa: Lepi Neša*Prvo, ne kaže se „hemisvera" nego „hemisfera", i, drugo, kakvo sad nebo?
U bookletu stoji: „...Битлси су се приближавали распаду, а Ролин Стоунси су испратили свог изгублјеног гитаристу Брајена Џонса. Али небо над овом, нашом хемисвером има и своје љубимце. Чак и аутсајдери, малог раскршћа на Балкану, људи нежног и рањивог срца – налазе срећне звезде. Један такав путник рок-сазвежђа постаје Ненад-Неша Милосављевић!“.

*Ima li putnikovih slika na omotu?
Nešinih? Od devet fotografija - samo je devet Nešinih slika.

*Da se mi vratimo ploči: koliko traje „ retrospektiva "?
Samo 72 minuta i nekoliko sekundi.

*A koliko se „retrospektiva" može slušati u treznom stanju?
Nekoliko sekundi.

*Šta je alternativa?
Lepak, uže, cijanid, prozak, E, arsenik i stare čipke, TV „Dnevnik", čitanje naglas knjige „Galija", litar lozovače, Budva '97, prisustvo Glavnom odboru SPS, Crvena jabuka, izdanja Komune, Mile llić...

*Idemo dalje: ima li Galija alternativu?
Galija nema alternativu.

*A šta ima Galija?
Ima „retrospektivu".

*A perspektivu?
E, to zavisi od budućih republičkih izbora! (jul 1997)

 

Slatke modrice: Jelena Galonić, ZanaZANA – Zanomanija (PGP RTS)

Čak ni fanatične pristalice grupe Zana (po najnovijim policijskim istraživanjima - ukupno komada tri: Radovan, Kikamac i Jelena) više nisu u stanju da objasne šta je to Zana; da li je u pitanju virtualno "Veselo veče", prerušeni Moby Dick, klonirani K2, silovana Neda Ukraden ili anonimni beloruski pop-sastav; možda sve zajedno, idealno za TV Pink manufakturu u kojoj se crossover folka i densa smatra epohalnim Srpskim Otkrićem, dovoljno uzbudljivim da Zanu vole svi - od DJ Dekija do DJ Željka Mitrovića, uključujući i DJ Miru Marković čiji sofisticirani julovski ukus mora da dotiče pesme u kojima postoji samo ljubav, ljubav, ljubav... Da je baš tako, govori odlučnost Zane da obradi pesmu sastava Time Da li znaš da te volim: tamo gde je sedamdesetih godina Adolf Dado Topić svojim grlenim, sporim vokalom uspevao da uverenjem interpretacije čitavu priču odvuče od nakazne patetike - Zana nas devedesetih godina svojim brzim mašinskim elektro-ritmovima vodi u grotlo vrhunskog kiča, uz naglašenu zabavnomuzičku interpretaciju pjevačice Jelene dostojne "Beogradskog proleća 71".

Još je gora opsesija  trija da može da bude pandan devojčicama iz K2; pesma Nije sve tako crno besmislena je replika na ono što rade sestre Kovač, pogotovo u perverznim vokalnim detaljima i fraziranju koji otkrivaju da je Jelena do besvesti preslušavala oba K2 albuma. U trenucima kad im sisters Kovač više nisu zanimljive, Radovan & Kikamac pribegavaju najgorim humorističkim potezima a la Boris Bizetić: takve su pesme Etno, geto (Rajko, Kokodajko), Bay'o, Bajo (Zna te svak), Želim te... svaka utopljena u balkanski TV Pink lonac, unakažena vulgarnim folk-vicevima koji se o slušaoca odbijaju najnižim kriterijumima Gorana Bregovića.

Menage a trois: Rakac i Žika nad JelenomPosebno poglavlje pripada numeri Modrice (ovde u remix izdanju '97): biti žena (vidi pod Jelena Galonić) a sa strašću pevati o tome kako te muškarac lema, tuče, razbija, drobi, maltretira, mlati, gusla, šamara i ubija od batina ("Od modrica tvojih plava sam ja... plava k'o oči gusara"), slučaj je za malo težu psihijatrijsku analizu; ovako zagovarati nasilje nad ženama u veselom pop-raspoloženju mazohizam je nezabeležen i na Balkanu, gde već stolećima muškarci lemaju, ali bar pri tom ne pevaju! Zanomanija  jeste manijakalni primer zbira svih turbo-folk-pop-dens-etno-neukusa; budući da je reč o svesnoj nameri da se ovaj mish-mash proturi kao rock proizvod, valja pomenuti da ovaj disk s rock-atmosferom nikakve veze nema; ovo je, naprosto, falsifikat svih postojećih muzičkih falsifikata, reprint bosansko-srpskih temata iz sredine osamdesetih, savršena izbeglička ploča koja otadžbinu spaja s maticom, vesela i tužna u isti mah, jevtina kopija predratnih raspoloženja u kojima TV Pink istinski ružičasto uživa pod devizom "A što ne bi moglo"... I, stvarno, što ne bi moglo... (Jul 1997, magazin XZ)

 

ZABRANJENO PUŠENJE - Ja nisam odavle (Komuna)

Impresivno dizajniran booklet (mini poster sa tekstovima) odaje tajnu tko su članovi (srpskog) Zabranjenog pušenja: u najnovijem vaskrsenju to su dr Nele Karajlić  alias  Nenad Janković (vokal), Drale (klavijature), Goran Teri (gitare), Glava Martovski (bas), Stribor (bubnjevi) i Dejo Sparavalo (violina). Ploču je producirao Voja Aralica. Omot uradio Bobo Caravaggio. Snimanju je prisustvovao Emir Kusturica, potpisan kao "supervizor i terorista". Urednik izdanja  je Kornelije Kovač.

A onda... 12 pesama (47:29) od kojih se bar pet šestina bavi bivšom, unitarnom, avnojevskom Bosnom & Hercegovinom u njenim dejtonskim granicama, na način već opisanim u dnevnicima dr Mire Marković i filmovima Emira Kusturice. Sve znamo - za rat su Podjednako Krive Sve Tri Strane; ne, Srbija nije bila u ratu; Predsednik Milošević nas je sačuvao od strahote ratnih dejstava; hvala Predsedniku Miloševiću što je izbeglice iz srpskog  Sarajeva primio u Beograd.

Album Ja nisam odavle, pre svega, jeste politički pamflet; opsednut sopstvenom (izbegličkom) sudbinom, dr Karajlić  pokušava da od Beograda napravi srpsko Sarajevo u kojem će on i njegova raja (Kusta, Brega...) moći da zaborave da je pravo Sarajevo ikad postojalo. Zbog toga je "rat" na ovoj ploči postao točak-zamajac Tužne Sudbine Srpskog Naroda Iz Bivše Bosne & Hercegovine, neka vrsta virtuelnog fatuma koji Nele poteže kad god mu zafali argumenata. Baš zato, Karajlićeve pesme poseduju guslarsko-epski format, široke su i dovoljno dugačke da se sve do u detalje istorijski objasni, veruje Karajlić istoriji koja Ćosićevim rečima kaže da smo "dobitnici u ratu a gubitnici u miru". Uronjen do guše u lična  bosanska sjećanja, Nenad Janković zvani dr Nele povremeno pokušava da politički balansira; u pesmi Ljubav udara tamo gdje ne treba, recimo, govori o ljubavi između Muslimanke i Srbina na način lošijih partizanskih filmova iz 1953. godine a po ondašnjoj partijskoj direktivi da treba ohrabrivati ljubavnu vezu između pripadnika različitih nacionalnosti ("Vojska tvrdi da tijela nisu nigde nađena/ Neke babe su ih vidjele da lebde poput duhova/ Primila ih je Amerika, javio je novinar Rojtera/Al' nije znao tačno ko je dobio azil/ Milan i Fazila ili Milana i Fazil.../ Ljubav udara često tamo gde ne treba/I kad joj se čovjek najmanje nada/ A gdje ljubav udari snažno tu stiže i nesreća/I u plamenu sve obično strada").

Numera Tri ratna havera svojim ključnim stihom ("Noć pred paljenje naoružanog naroda/ zadnji put sjedili smo Mufa, Kiki i ja/Tri jarana, a tri priče, tri strana jezika/ Nikli smo na istoj zemlji al' iz raznih korjena/ Mufa je srao o ljudskim pravima/ Kiki je kuko da mu slabi vid/ Ispred nas je stajao isti pakao/A između nas Kineski zid") potvrđuje svaku od naučnih teorija dr Karadžića: tri jezika, tri korena, tri Kineska zida, o naoružanom narodu koji čarape nosi na glavi da ne govorimo. Kad za trenutak odustanu od političkog pamfleta (što baš nije često), Karajlić & Comp. bave se srpskim natalitetom (Zoka, ja sam trudna), vazduhoplovnim saobraćajem (Letimo zajedno) ili železničkim redom vožnje (Odlazi voz): Karajlićevi tekstovi odavno su prestali da budu duhoviti i smisleni ("A ti si, ti si/Ti si stajala na balkonu/ umotana u zlatnom balonu"), a po snazi melodrame i tragedije opasno su se približili Kikiju iz Pilota, još jedne Komunine investicije. Najgore tek dolazi: muzika koja ne ide dalje od zabavnomuzičkih standarda prošaranih čardaš-temama i besmislenim violinskim deonicama, čiji je levičarski ekstrem reprint zvuka a la Pišonja i Žuga, springsteenovsko valjanje bosanskim putevima pored folk-krčmi, sve uz zvuk koji je mlađahni Sead Lipovača patentirao još u dečijem metal-zabavištu 1969. godine. Ja nisam odavle (uzgred, naslovna pesma retko je odvratna) teško da zaslužuje da se nazove albumom; isprazan, dosadan, politički neprijatan a muzički staromodan, ovaj disk - objavljen u vrlo pogrešnom gradu koji se još ne zove srpsko Sarajevo - spektakularni je primer genetske mutacije kojom se papci predstavljaju kao raja... (Jul 1997, magazin XZ).

(nastaviće se)  

Oceni 5