XXZ magazin preporučuje
killing eve S

Photo: BBC America

Pusti nek traje

Film

Bolshoy (2017)

Ako tragate za dobrim filmom o baletu, ovo je sadržaj za vas, a u pitanju je ruska drama koja prati odrastanje balerina. Glavne uloge su dobili pravi igrači, a film je, između ostalog, sniman i u Bolshoi teatru.

Yulia Olshanskaya dolazi iz radničke porodice, a baletska akademija joj se otvara sasvim slučajno. Priča koja prati njeno, te odrastanje njenih koleginica, snimljena je tako da gledaocu dočarava svu lepotu plesačkog univerzuma, ali i spartanski način života, i disciplinu koja je neophodna da bi se stiglo do cilja, u ovom slučaju Bolshoi teatra.

The White Crow (2018)

Ostajemo u svetu baleta, te pratimo odrastanje još jedne baletske zvezde, a ovoga puta to je Rudolf Nureyev, i igra ga Oleg Ivenko. Film je režirao Ralph Fiennes, a sebi je dodelio i jednu od značajnih sporednih uloga. Priča se, kao i prethodna, odvija u nekoliko vremenskih ravni, a i ovoga puta su za uloge igrača birani pravi baletani.

Film je sniman u Francuskoj, Rusiji i Srbiji, i kreće se između tri ravni – detinjstva, baletske akademije i posete Parizu početkom šezdesetih godina prošlog veka. Iako su šavovi ponekad suviše očigledni, radi se o priči koju bi trebalo ispratiti, bar dok se ne pojavi neka još bolja verzija.

Buoyancy (2019)

Ovaj film je, pored toga što donosi rafinirano uzbuđenje, i pogled na Kambodžu, koja u mejnstrim filmu nije često prisutna.

Mladi Chakra, umoran od rada na pirinčanim poljima, kreće u Bangkok, a u potrazi za poslom i boljim životom. Umesto da ode u svet, mladić postaje žrtva modernog robovlasništva, i centralna figura trilera koji se odvija na pučini, među robovima i robovlasnicima, a situaciju najbolje opisuje svedočenje žrtve koja je sve to proživaela van filmskog platna: "Torture is every day and killing about every second day. You are afraid of people, even of daylight. No one canhear you outthere. You have no papers, nobody knows you exist. I want to tell people about our nightmares".

The Windermere Children (2020)

Po završetku Drugog svetskog rata i oslobođenju logora, mnoga jevrejska deca ostala su sama, bez ikakvih informacija o preživelim članovima porodice. Sa ciljem da se što pre oporave i integrišu u društvo, u Engleskoj su organizovani prihvatni centri za decu koja su preživela logor. Gotovo hiljadu dece je na taj način stiglo do Velike Britanije, odnosno severozapada Engleske, nadomak jezera Windermere, gde se nalazio centar.

Sam dolazak u centar već ih, ionako narušenog fizičkog i mentalnog zdravlja, podseća na nacističke logore, gde su ih isto razvrstavali, skidali do gole kože i šišali. Ono što je ovde drugačije jeste, naravno, namera, pa će vremenom i sama deca uvideti da nemaju čega da se boje. Kao što jedan od njih primećuje – možda sve podseća na logor, ali nema bodljikave žice i krematorijuma, što je značajna razlika. U takvim razgovorima koje deca vode na samom početku možemo jasno da naslutimo kroz šta su prošli, koliko su propatili i kakve je to posledice ostavilo. Tako jedan od dečaka, kada ga vaspitači u centru pitaju kako se zove, pokazuje istetoviran broj na ruci, a na pitanje odakle je odgovara nabrajanjem logora u kojima je bio. To su deca koja su izgubila ne samo porodicu i sopstveno detinjstvo, već i identitet, svest o sebi i dostojanstvo, što je nacistima i bio cilj. Ipak, osećaj pripadanja i zajedništva, te zdravlje, identitet i dostojanstvo uspeće da izgrade jedni s drugima u prijateljskom i stimulativnom okruženju, što je pak bio cilj Windermere programa.

Film je povodom 75-godišnjice oslobođenja Aušvica prikazan na BBC-ju i ZDF-u, kada je emitovan i dokumentarac The Windermere Children: In Their Own Words. I u igranom filmu imamo priliku da vidimo „pravu decu“ Windermerea, sada vitalne penzionere i britanske građane koji nas upoznaju sa delićem svoje životne priče.

The Windemere Children nije samo dirljiv i poučan film, već pre svega spomenik i posveta deci iz logora, kao i svim žrtvama Holokausta.

Serije

Killing Eve (3. sezona, 2020)

Serija koja je pobrala sve simpatije publike i pohvale kritike nedavno se vratila s trećom sezonom koja, sudeći prema prvim prikazanim epizodama, obećava još jednu ludu vožnju i igru mačke i miša sa Villanelle i Eve. Ne treba zaboraviti ni ostale likove, poput Konstantina i Carolyn, sve odreda poremećene, a oštroumne i izuzetno zabavne za gledanje.

Jasno je da prvu sezonu ne može da nadmaši ništa. Tada je sve što smo videli pred sobom bilo iznenađujuće, neočekivano, puno preokreta i nismo imli predstavu kuda može da odvede. Sada su nam likovi već dovoljno poznati, njihovi motivi uveliko rasvetljeni, a ličnosti, iako kompleksne, ipak jasnije i predvidivije. Uprkos tome, serija ne gubi na kvalitetu i nastavlja da nas zabavlja i zgražava u isto vreme. Sada, kada dobro poznajemo likove i već smo vezani za njih, možemo da uživamo u tome gledajući kako, a ne zašto nešto rade. Divno je gledati Jodie Comer kao Villanelle, modno osveštenog sociopatu i masovnog ubicu kojeg obožavamo, te Sandru Oh, čija je karijera i dalje na dobrom putu posle odlaska iz Grey's Anatomy.

Killing Eve nam je tako otrgla Oh iz kandži sapunice i upoznala nas sa fenomenalnom Comer. Šta više poželeti osim da potraje još nekoliko sezona?!

Into the Night (1. sezona, 2020)

Iako ponekad trapava i nelogična, ova serija je pre svega zabavna, pa gledalac i ne primeti da je stigao do poslednje epizode.

U pitanju je sadržaj koji u potpunosti potire onu poznatu srpsku poslovicu  „Ko se sunca krije bolje da ga nije“, budući da je Sunce ovde glavni negativni junak, početak apokalipse. Jurnjava sa ovom zvezdom centralni je deo priče, budući da junaci avionom lete u noć, a ako bi pobegli od dana i sunčevih zraka koji su već uništili čitavo čovečanstvo. Krajnji rezultat je osvežavajuća apokalipsa, uzbudljivi triler, početak neke nove franšize.

Knjige

Orhan Pamuk „Novi život“

Kako knjiga može da promeni život, šta sve knjiga može da podrazumeva i predstavlja, šta stane između korica, šta nas vodi, a šta ne dosegnemo nikad, sve metafizičke teme i fizičke manifestacije razmatra Pamuk u ovom delu koje mnogo više sakriva nego što otkriva, sve prateći Danteov trag.

Viktor Peljevin „Kristalni svet“

Peljevin nudi prozu u kojoj se prepliću tipično ruski i univerzalni sadržaji, sadašnje i bezvremeno, realno i virtuelno. Tako je i sa ovom zbirkom priča, a svaka ispričana celina je dovršena minijatura, zaokruženi sažetak nenapisanog romana. Peljevin je pesnik, filozof i hroničar nemogućih svetova.

Pesma

The 1975 – If You're Too Shy (Let Me Know)

The 1975 se u novoj pesmi vratila svom starom zvuku, fanovima omiljenom, tražeći muzičku inspiraciju u '80-im, a poetsku u tekovinama modernog doba.

Nostalgija

The Chess Players - Shatranj Ke Khilari (1977)

Indijski reditelj Satyajit Ray napravio je priču o vremenu kolonizacije, te o kralju koji ne pokazuje interesovanje za svoje kraljevstvo, pa se od njega traži da abdicira. Omiljena zabava je partija šaha, a čitava filozofija filma smeštena je u repliku "If we can not cope with our wives... how can we cope with the British army?"

Video igre

VaderImmortal stiže na Play Station VR

Ljubiteljima VR igara neće biti neophodan Oculus kako bi zaigrali VaderImmortal koji stiže uskoro.

Kompanija ILMxLAB objavila je da će epizode popularne Star Wars igre koja se oslanja na virtuelnu realnost biti dostupne i na PlayStation VR uređajima, a do kraja leta 2020. godine. Ništa se nije promenilo kada je tehnički nivo igre u pitanju, a korisnike bi moglo da raduje to što će sve tri epizode LightsaberDojos moći da pazare odjednom.

Ono što mami kada je igra VaderImmortal u pitanju jeste uzbudljivo iskustvo, makar za Star Wars ljubitelje, te mogućnost mahanja sabljom i drugim snovima iz detinjstva. Priča je, tvrde poznavaoci, dobro napisana, što doprinosi tome da ovo nije samo još jedan korak za VR igre, već i kvalitetan sadržaj koji može da stoji potpuno samostalno.

*Kontrapreporuke

Deliver Us from Evil (2014)

Filmska trako, izbavi nas od zla i od ovog filma!

 

Oceni 5