Serija "From“ (prva sezona, 2021)
From 01 S

Photo: IMDb

Pustiš ga da ode, a on se vrati

Život je poput ograđenog prostora, točka u kojem se vrtimo kao nesrećni glodari koje niko nikada nije pripitomio, ali ih je svejedno strpao u kavez. Bukvalno napuštanje tog tora se plaća životom, dok je simboličan odlazak nešto bezbedniji – cena je obično samoća. Vrtimo se u krug, pritisnuti dugovima, računima, poslovima koje ne volimo, partnerima čije nas prisustvo više ne raduje, lošim prijateljima, nervoznim komšijama, premeštamo se s noge na nogu, s tačke na tačku, nadajući se da dolazi nešto bolje, nešto što zaslužujemo.

Čovek je osuđen na optimizam – uprkos tome što zna šta ga čeka na kraju, uspeva da živi kao da vremena ima napretek. Nesposoban da izađe iz zatvora u čijoj je izgradnji i sam učestvovao, čeka nekoga da ga spasi. Budući da su prinčevi odavno izgubili sposobnost jahanja, bes zbog toga što ne dolaze postepeno raste, sve dok ne kulminira u nervni slom ili neku fatalnu bolest. Zbog toga bivstvovanje podseća na naučnu fantastiku, na neki začarani svet koji nas tera da se ponavljamo iz dana u dan, nesposobni da izađemo iz začaranog ciklusa.

Serija From se temelji na ovoj formuli, a iz nje raste odlično osmišljen svet strave i užasa. Već je na samom početku jasno da nešto nije u redu – izolovani gradić tone u sumrak, a u pozadini se čuje zvono. Šerif (Harold Perrineau) u ruci drži metalni predmet i s mukom ga pomera tako da ovaj odzvanja kao zlokobno upozorenje da se nešto približava. Građani se nervozno okreću k Suncu koje nestaje i polako se povlače u svoje kuće. Dakle, spas je u privatnom prostoru, u četiri zida koja garantuju da će sve potencijalne opasnosti ostati napolju.

From nam tako odmah daje do znanja da junake vreba nešto što izlazi po mraku. Noćne su zveri strašne, ali s njima znamo na čemu smo – ako nas vreba nešto što se boji svetlosti, na nama je da se na vreme sklonimo i da veštičje sate provedemo iza zaključanih vrata. Bajke su prve počele s tim – baš svaka od tih priča služi kao upozorenje da će one koji skrenu s puta pojesti mrak, balave čeljusti zveri koje nemaju milosti. Ti pamfleti su tu da zastraše najmlađe i da ih na vreme ukalupe u ono što društvo očekuje.

Kad padne prva žrtva, jasno nam je da i From crpi ponešto od svojih prethodnika. Upozorenje je tu – ne otvaraj prozore, zaključaj vrata, ne slušaj šta ti čudovišta govore. Onaj koji se ogluši o to umire u najstrašnijim mukama, kao životinja u nekoj paklenoj klanici. Posledice su jezive, a još više privlači pažnju što ne znamo ništa o poreklu utvara koje vrebaju sa svih strana.

S mrakom izlaze – u prvi mah liče na zombije, ali mogu da lete, što živim mrtvacima nikada ne polazi za rukom. Ponašaju se i kao vampiri – ne mogu da uđu u sobu dok ne dobiju poziv, smeta im Sunce. Ipak nisu ni to – krvopije obično rade same, dok se misteriozna stvorenja iz serije From ponekad kreću u grupama. Možda su demoni, jer umeju da poprime oblik nekoga koga žrtva poznaje, a kako bi je privoleli da ih pusti da uđu i počaste se njenim mesom. Možemo samo da nagađamo – do kraja prve sezone ostaje nepoznato ko su i odakle su, te da li žele još nešto osim hrane.

Još na početku u gradić stiže nova porodica, pa gledalac dobija priliku da joj se pridruži, budući da je i sam pridošlica. Kad počnu da se vrte u krug i mi se vrtimo s njima. From zbog toga podseća na seriju Lost (ne bez razloga, budući da se radi o istim autorima), ali i na druge serije u kojima prostor nije omeđen po ustaljenim pravilima, na primer na odličnu Wayward Pines iz 2015. godine. Junaci su zarobljeni u gradiću koji sami nikada ne bi izabrali, a nikome nije jasno kako je i zašto do toga došlo.

Takva atmosfera otvara prostor za raznorazne teorije, pa svako ima svoju ideju zbog čega se zatekao tu gde mu nije mesto. From uspeva da do samog kraja održi tenziju, ali i smisao – mnogo je junaka, a svaki od njih živi u sopstvenoj drami, pa zadatak da sve teče po nekom logičkom sledu uopšte nije lak.

Već je sam naslov teret – reč From (od, iz) obično označava tačku u prostoru i vremenu s koje neko kretanje počinje. Onaj koji je koristi uglavnom zna zašto to radi, najviše zbog toga što većina ume da kaže odakle dolazi, te gde je krenula. Za junake ove serije to važi samo donekle – u ukletom točku pravila više ne postoje, a jedini smisao je da se izađe iz besmisla, da se pronađe prolaz posle kojeg je sve bolje. Junaci se grčevito drže za ono što je bilo pre, za vreme kad su mislili da su slobodni, a samo zbog toga što se granice kruga u koji su bili zatvoreni nisu videle odmah. Ukleti gradić ih drži u šaci, kao što život čini s onima koji su zarobljeni s ove strane ekrana.

Oceni 5