Put u Lisabon

Pesme koje (ni)smo zaboravili: Sećamo se gotovo svih pesama pomenutih u videu, ali ne znamo uvek šta je inspirisalo njihov nastavak i kako su poimane u kontekstu i trenutku kada su objavljene.

Malo o Kafki: Od bezbrižnog deteta, preko mlade osobe pune poleta, željne života, jedrog i bujnog tela koje je na vrhuncu svoje snage, preko zrele osobe do slabašnog starca, pogrbljenog i sporog, izbrazdanog i nemoćnog.

Samoća spaja: Usamljenost nije isto što i samoća ili osamljivanje, a frazu koju tako često ponavljamo uspešno objašnjava naša omiljena socijalna radnica i motivaciona govornica Brene Brown.

Lažni identiteti: Kratki filmovi su zgodni za pričanje priča – evo jedne o ženi koja pokušava da bude neko drugi.

Oko sveta: Kada se pomene Lisabon, većina putnika pomisli na fado i sangriju. Ovaj grad je ipak mnogo više od toga – raskošna priča i bogata kultura.

Lakoća laganja: Za neke je laganje normalno i neophodno, za druge agonija i noćna mora, ali činjenica je da sve laži, bilo da su ozbiljne ili bezopasne, imaju slične odlike i strukturu. Treba ih biti svestan radi lakšeg otkrivanja.

Klaus Kinski kao Fitzcarraldo: Jedna od omiljenih tema kada je Kinski u pitanju jeste njegov odnos prema poslu, te prema Werneru Herzogu. Iz te saradnje su nastala remek-dela, ali je proces bio daleko od idiličnog.