Putinova mladica u Beogradu

Rusofilija poznata i pod imenom ruskokolonaštvo širi se po Srbiji kao zaraza. za sada su Putinove horde usredsređene mahom na medije i proruske organizacije, svko malo niču neki novi sajtovi koji nas ubeđuju da je Zapad zlo, a majčica Rusija jedini spas od propasti, da je Vladimir KGB Vladimirovič najveći genije vaskolikog čovečanstva kog treba slediti gde god ovaj krenuo, pa čak i u provaliju; rađaju se razne udruge koje zastupaju ruske interese na domaćem terenu, pridružuju im se male političke partije koje nisu gadljive na rublje, a oni koji sebi vole da tepaju das u srpski rodoljubi u međuvremenu su se volšebno transformisali u ruske patriote.

Što bi rekla epska pesma – to Putinu nije dosta bilo, već je uz malu pomoć prijatelja počeo i da se rasađuje po Srbiji. U dvorištu Osme beogradske gimnazije u Šumicama zasađen je izdanak Putinovog hrasta koji originalno raste u kompleksu Petergofskog muzeja u Petrogradu, gde je posađen povodom pedesetog Putinovog rođendana. Kako piše na ploči pored Putinove mladice, sve je počelo od svetog Jovana Kronštatskog koji je pre sto godina zasadio hrast u manastiru Karpovki u Petrogradu, pa je kasnije mladica svetiteljevog hrasta pustila koren u muzeju “kao simbol duhovnosti i snage Rusije”, a hazjajinu Putinu u čast, velikom verniku koji se uzda u oružje, silu, korupciju i nasilje.

Izvesni potomci Avrama Petroviča Hanibala, koji su želeli da ostanu anonimni na ploči, poklonili su Putinovu mladicu srpskoj omladini. Eto, Hanibal nije samo pradeda Aleksandra Sergejeviča Puškina, koji je čitavog života bio zlostavljan od cara i njegove svite, već je i predak nekih persona koje stoje na strani onih koji bi danas Puškina proganjali, kad bi se kojim slučajem ponovo rodio u današnjoj Rusiji.

Ako već treba saditi drvo u dvorištu gimnazije (a zelenila nikad dosta u ovom sivom gradu), nije baš najjasnije zašto je trebalo čekati baš na Putinov hrast. Da je kojim slučajem na istom mestu zasađena, primera radi, jela Angele Merkel, to bi bio skandal, znak da je Srbija u evropskom ropstvu, a nesrećno drvo bi bilo već iščupano. Ovako, u Srbiji je sve rusko dobrodošlo, pogotovo ako ima veze s njihovim diktatorom. Sve osim istinske ruske kulture koja se uvek razvijala u sukobu sa ruskim silnicima i trpela njihov teror, od Puškina i Ljermontova, preko Mandeljštama i Harmsa, pa sve do Vladimira Sorokina i Pjotra Pavlenskog. Da navedemo tek par od stotina i hiljada primera. Gimnazijalcima, ako su pametniji od ovih ruskokolonaških baštovana, ostaje da se upoznaju sa životom i delima navedenih i mnogih drugih ruskih autora. Od njih će svakako više naučiti nego od Putinovog hrasta.