Putovanje kroz magline

Mladom samoubici,

sinu mog već počivšeg prijatelja M. S.

Sanjao si da postaneš Fred Aster,

Igrao si, igrao lagano, vrteći se kao silueta

Petra Pana,

Ili kao poslednji list s javora koji još nije otpao

A jesenji vetar ga je već zgrabio u svoju vlast.

Vrteo si se

Poput onog tvog dečačkog okretanja na itisonu u

Dečjem odeljenju Gradske biblioteke,

Kada su ti čizmice letele s nogu

I jedna se zaglavila u policu

Pored knjige Dečaci Pavlove ulice.

Ej, Frede,

Ili Ero s onog svijeta,

Pozdravi mi tvog oca,

Mog prijatelja.

Tog jutra,

Kada je u tebi kiptelo kao voda u kazanu nad vatrom

Iz kojeg je trebalo da izvadiš maziju

A da se ne opečeš,

Dakle

Tog besmislenog jutra

(Besmislenog po život)

Rekao si nekoj devojci

Koja je tu bila s tobom,

A koja te nije interesovala po rodnosti

Već po duši:

„Dušo, nemoj ulaziti u kupatilo

Da se ne uplašiš,

Ja odoh da se ubijem,

Već odmah zovi policiju

I prijavi slučaj“.

Frede,

Da li si ti sada onaj čudesni visak

Na kraju Fukoovog klatna

Što se zavodljivo vrti

Kao samoubica na dugačkom konopcu?

28. I 2013.