Rade Drainac: Grad i senka moja pod krovom

NA sivom uglu ulice peva jesenji fenjer
Znam po gradovima žive odrodi i vuci
Do moje mansarde, žena koja se prodaje, u proleće, na balkon iznosi cveće
Isti pijanac u noć štapom niz trotoar lupa
A kad se probudim vitki dimnjak ciglane
Rumenom senkom u Dunavu se kupa

U suterenu kuće zadavili su jednu babu
Fantom njene pogane duše naporedo sa mnom uz stepenice se penje
U mesto slavuja aprilom slušam krastavu žabu
Pod pločama toplim

Belo je i veliko to nebo na tavanu samoće i snova
Uz čaj mršave dojke i dogorelu lulu
Pevam kao sova na krnjem dimnjaku
I moje su pesme cvetovi na betonu zalivani benzinom.

II

KIŠE žubore u kanalu, jesenje gradske kiše
Ima nas koji za koru hleba skupljamo kosti na trgu
(U prizemlju pod prstima bledim peva pisaća mašina)
Laktilografkinja je devojka ali je rodila sina
U tramvajskim kolima.

Prljave žene šetaju pored garnizona
Petao os pleha na krovu susedne kuće jednako kukuriče
Srećem istog čoveka dva puta preklanog u javnoj kući
U večernjoj šminki promiču mrtvačka kola.

I neki pepeo iz oblaka zaspalih od pijanstva
Zasiplje prozore i vrata.

III

ULICA miriše na leb: platani čudno šume
Prozori krčme svetle se kao otvorene rane
Kako ko može i ume
U opštinsko đubre uz otpatke i krpe baca svoje dane.

Po stoti put ispisujem pesmu bez duše
Smrvljenih kostiju blokovima kuća
Niz ulice puste nišu se lampe kao docvetale prolećne ruže.

IV

O velika poezijo nizija kao niske bludničke postelje
Predgrađe gde svaki zločinac za novce drame kupuje
Pozorište među fabričnim kaišima
Ukleti lebu u crnoj ruci!
Laju psi ispod čaršava, niskih streha…
I anđeli nebeski prolaze išibanih stražnjica.

Nebo je puno gara
Pevaju telegrafske žice
O ako ikad ovuda prolazi hrišćanski Bog
Sigurno stavlja masku protivu gasa na lice.

V

PIJEMO u krčmi: strvinar, pesnik, zidar i skupljač krpa
Alkohol nas na razne strane odvodi:
Strvinara u klozet (uostalom to je njegov dom i svet),
A zidar od mokraće pravi još jedan luk ispod mesečeva srpa.

Usta su mi puna ironije
Jezik blasfemije izriče
Zakačinjem slavu kao stari šešir o firme kobasičarskih radnji
U krčmi se čudno sanja
I toplo za životom žudi.

Pijemo tako u jesenju noć ispod mesečeva srpa
Strvinar, pesnik, zidar i skupljač krpa.